недеља, 18. децембар 2016.

Moj izbor: Khalil Gibran



Neka u vašem zajedništvu bude prostora
i neka nebeski vetar pleše između vas.
Volite jedno drugo, ali ne pravite veze ljubavi.
Neka ona bude pokretno more
među obalama vaših duša.
Napunite pehar jedno drugome, ali
ne pijte iz istog pehara.
Dajte jedno drugome od svoga hleba, ali
ne jedite od istog komada.
Pevajte i plešite zajedno i budite veseli,
ali dozvolite da svako bude sam.
Čak su i strune laute same,
mada trepere istom muzikom.
Poklonite svoja srca
ali ne stavljajte ih jedno drugom pod stražu.
Jer samo reka života može da zadovolji vaša srca.
Stojte zajedno, a ipak ne suviše zajedno.
I stubovi hrama stoje odvojeni,
a hrast i čempres ne rastu u senci jedan drugome.


''To je prvi gutljaj iz pehara koji bogovi napuniše iz svetog vrela ljubavi. To je granica između sumne što srce obhrvava i rastužuje i pouzdanja koje ga ispunjava i usrećuje. To je početak poeme duhovnog života i prvo poglavlje romana o pravom čoveku. To je čvrsta spona koja veže neobičnost prošlosti s bljeskom budućnosti. On dovodi pritajena osjećanja do pevanja. To je reč koju usne izgovaraju objavljujući da srce dospeva na prestol, da je ljubav kraljica i da je odanost kruna. To je nježan dodir, kao kada lahor vrhovima prstiju prelazi preko usana ruže odnoseći sobom dugo slatko uzdisanje i tiho umilno šaputanje. To je početak čudesnog treperenja koje ljubavnike uznosi iz materijalnog sveta u svet nadahnuća i snova. To je primicanje cveta šaše šipkovom cvetu i mešanje njihovog daha da bi se treća duša rodila.
Ako prvi pogleda liči na seme koje boginja ljubavi u polje ljudskog srca baca, onda je prvi poljubac nalik prvome cvetu na vrhu prve grane na stablu života.'' (Prvi poljubac)





Vincent Van Gogh




Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...