Moj izbor:Charles Baudelaire

LJUBAV PREMA LAŽI

Dragano nehajna, kad te gledam tako

Kroz svirku što stiže do najdaljeg kuta,

Gde se krećeš skladno i nijaš polako

Dok ti dubok pogled u dosadi luta,

Kad posmatram ispod svetiljki što gore

Bolešljive čari tvoga bledog lika,

Gde večernje luče liju rumen zore,

I oči privlačne, ko sa starih slika,

Velim : Lepa je i sveža neobicno!

Uspomena silna, kula carskog grada!

A telo i srce njeno breskvi slično,

Zrelo je da njime vešt ljubavnik vlada!

Šta si? Vaza koja čeka suze vajne,

Ili božanstveni plod jesenji slatki?

Miris što dočara oaze beskrajne,

Kotarica cveća il' uzglavak glatki?

Ja poznajem oči pune tuge jasne,

Gde se draga tajna nikakva ne skriva,

Bez nakita škrinje male i prekrasne,

Još praznije no vi, o Nebesa siva!

Al' što da ne traju prividne ti čari,

Na veselje srcu kome gode laži?

Ravnodušnost tvoja il' glupost, šta mari!

Zdravo, Masko lepa! Ljubim tvoje draži!

***

ALBATROS

Dokoni mornari od zabave love

često albatrose, silne morske ptice,

na putu nemarne, tihe pratilice

ladja što nad ljutim vrtlozima plove.

Na daske od krova spuste ih sputane.

Kraljevi azura, nevešti, zbunjeni,

belim i ogromnim krilima skunjeni

mašu k'o veslima na obe strane.

Maločas prekrasan, a sad smešan, jadan,

krilati se putnik bori s okovima;

s lule jedan mornar duva mu dim gadan

u kljun, drugi mu se ruga skokovima.

Tom knezu oblaka i pesnik je sličan;

on se s burom druži, munjom poji oči,

ali na tlu sputan i zemlji nevičan,

divovska mu krila smetaju da kroči.

• 0
• 
  

Moj izbor: Šarl Bodler

Čovekov put vodi kroz šumu simbola. 

OPIJAJTE SE

Treba uvek biti pijan. Sve je tu: to je jedino pitanje. Da ne biste osećali strašno breme Vremena koje vam slama pleća i povija vas prema zemlji, treba da se opijate bez predaha. 

A čime? Vinom, poezijom ili vrlinom, kako vam volja. Ali opijajte se! 

Pa ako se katkad, na stepeništu kakve palate, na zelenoj travi u nekom jarku, u sumornoj samoći svoje sobe probudite, kad je pijanstvo već popustilo ili nestalo, zapitajte vetar, talas, zvezdu, pticu, časovnik, sve što juri, sve što kruži, sve što huči, sve što peva, sve što govori, zapitajte koji je čas; i vjetar, talas, zvezda, ptica, časovnik, odgovoriće vam: „Čas je da se opijate!” Da ne biste bili mučeničko roblje Vremena, opijajte se; opijajte se bez prestanka! Vinom, poezijom ili vrlinom, kako vam volja. 

***

Il faut être toujours ivre, tout est là ; c'est l'unique question. Pour ne pas sentir l'horrible fardeau du temps qui brise vos épaules et vous penche vers la terre, il faut vous enivrer sans trêve.

Mais de quoi? De vin, de poésie, ou de vertu à votre guise, mais enivrez-vous!

Et si quelquefois, sur les marches d'un palais, sur l'herbe verte d'un fossé, vous vous réveillez, l'ivresse déjà diminuée ou disparue, demandez au vent, à la vague, à l'étoile, à l'oiseau, à l'horloge; à tout ce qui fuit, à tout ce qui gémit, à tout ce qui roule, à tout ce qui chante, à tout ce qui parle, demandez quelle heure il est. Et le vent, la vague, l'étoile, l'oiseau, l'horloge, vous répondront, il est l'heure de s'enivrer ; pour ne pas être les esclaves martyrisés du temps, enivrez-vous, enivrez-vous sans cesse de vin, de poésie, de vertu, à votre guise.