Moj izbor: MIlan Kundera

"Napisati roman znači izmisliti junaka, znači živeti sa nekim drugim, izaći iz sebe, živeti sa junacima koji misle drugačije, obuhvatiti i suprotstaviti različita mišljenja, to je smisao romana. Roman je velika škola tolerancije. Duh romana nije neko propovedanje istine, nego neprestano redefinisanje čoveka kao problema. Treba dati stvarnosti empirijsku dimenziju da bismo je učinili sto realnijom. To je smisao estetskog nasleđa od Kafke. Treba stvoriti autonomni svet u kome je susret verovatnog i neverovatnog sasvim prirodan. Ispričati jedan život, znači povećati svoje mogućnosti svoju sposobnost kreacije i upitati se : šta je čovek, šta može da izmisli i učini? Roman treba da pokaže život kompleksnijim nego što ga mi vidimo. On upravo i pokazuje kompleksnost stvari i ljudi."

Milan Kundera

Put – traka zemlje po kojoj se hoda peške.. Često se razlikuje od puta ne samo zato što se po njoj vozi autom, nego i time što je tek crta koja spaja jednu tačku s’ drugom.. Cesta nema smisao u sebi samoj: smisao imaju samo dve tačke koje spaja.. Put je pohvala prostora.. Svaki deo puta ima smisao sam u sebi i zove nas da se zaustavimo.. Cesta je pobedničko obezvredjivanje prostora koji, zahvaljujući njoj, danas nije ništa do puka prepreka ljudskom kretanju i gubitak vremena.. Pre nego što su se putevi izgubili iz krajolika, izgubili su se iz ljudskih dusa: covek je prestao zudeti za tim da hoda, da hoda vlastitim nogama i raduje se zbog toga.. Ni svoj život nije video više kao put, nego kao cestu, kao crtu koja vodi od tačke do tačke, od čina kapetana do čina generala.. Vreme života mu je postalo tek prepreka koju treba savladati što većom brzinom..Put i cesta, to su ujedno dva različita poimanja lepote..U svetu cesta, lep krajolik znači-oaza lepote, spojena dugačkom linijom s’ drugim oazama lepote..U svetu puteva je lepota neprekidna i stalno promenjiva, na svakom koraku govori- „Zaustavi se!“

“Ljutio se na samog sebe, ali onda je pomislio kako je, u stvari, sasvim prirodno što ne zna šta želi. Čovek nikad ne može znati šta treba da želi, jer živi samo jedan život i nikako ne može da ga uporedi sa svojim prethodnim životima, niti ga u sledećim životima popraviti. Je li bolje biti s Terezom ili ostati sam?Nema nikakve mogućnosti da proveri koja je odluka bolja jer ne postoji mogućnost poredjenja. Čovek proživljava prvi put sve i bez pripreme. Kao glumac koji igra predstavu bez ikakve probe. Pa koliko onda vredi život ako je prva proba života već sam život? Život je onda uvek sličan skici. Samo, ni skica nije prava reč, jer je skica uvek nacrt za nešto, priprema za sliku. A skica koja je naš život je skica ni za šta, crtež iz koga ne sledi slika.”

***

Postoji neka tajna veza između usporavanja i pamćenja, između brzine i zaborava. Navedimo jednu situaciju od koje ne može biti uobičajenije: čovek ide ulicom. Najednom bi da se seti nečeg, ali mu sećanje beži. U tom času, on mahinalno usporava korak. Naprotiv, neko ko pokušava da zaboravi neki mučan slučaj koji je upravo doživeo ubrzava korake, i ne želeći to, kao da hoće da se brzo udalji od onog što mu je vremenski još suviše blizu. U životnoj matematici ovo iskustvo dobija oblik dve proste jednačine: stepen usporavanja je direktno proporcionalan intenzitetu sećanja; stepen brzine je direktno proporcionalan intenzitetu zaborava. 

"Usporavanje"

Citati iz romana "Nepodnošljiva lakoća postojanja".

• ...''Čovek proživljava sve prvi put i bez pripreme. Kao glumac koji igra predstavu bez ikakve probe. Pa koliko onda vredi život ako je prva proba života već sam život?''...
• .''Ljubav se ne izražava kroz čežnju za fizičkim sjedinjenjem (ta se čežnja odnosi na bezbroj žena), nego kao čežnja za zajedničkim spavanjem (ta se čežnja odnosi samo na jednu ženu).
• ..''Telo je bilo kavez, a u tom kavezu  bilo je nešto što je gledalo, slušalo, bojalo se, razmišljalo i čudilo se. To nešto, taj ostatak nakon što je oduzeto telo, to je bila duša.''...
• ...''U nužnosti nema čarolija, a slučajnost ih je puna. Ako ljubav treba da bude nezaboravna, oko nje se od prvog trenutka moraju okupljati slučajnosti kao ptice oko svetog Franje Asiškog.''...
• ..."Čovek i ne znajući komponuje svoj život prema zakonima lepote i u časovima najdubljeg beznađa.''..
• ...''Istinski važna pitanja su, naime, samo ona pitanja koje može formulisati i dete. Samo ona najnaivnija  pitanja su stvarno značajna. To su pitanja na koja nema odgovora.''
• "Koketerija je obećanje seksualnog odnosa dato bez garancije."
• "Reka teče vekovima, a ljudske sudbine se odigravaju na obalama. Odigravaju se da bi sutra bile zaboravljene, a reka će teći dalje.''...
• ...''Vrtoglavica nije strah od pada, već nešto sasvim drugo. Vrtoglavica znači da nas dubina ispod nas privlači, mami, da izaziva u nama čežnju za padom kojoj se izbezumljeni suprotstavljamo.''...
•