MOJ IZBOR: MIROSLAV ZUHA

 

IMAM PJESMU ZA TEBE 

Imam pjesmu za tebe, godinama čeka ta
I strpljivo namigne sa dalekih obala
U njoj vrani konji svi što su davno zbrisali
Jednom lica poznata... Ne pamtim ih više ja

Imam pjesmu za tebe, sama sebe pisala
Od Silbe do Santa Monice mora se nadisala
U njoj miris toplih ljeta, sjaj i bijeda trošnog svijeta
U njoj boja lijepih dana pada preko naših rana

Imam pjesmu za tebe da te malo razgali
Neće prognat' tuge te, al' će da ih ublaži
I na tren će vrijeme stati, i na časak ćemo znati
Gdje se tajna skrivala, gdje je sreća ostala

Imam pjesmu za tebe
Poslije ću je svirati
Nek se ona omakne
Kad sjećanje provali

Kao nekad ti i ja
Tamburaši za nama
Pod prozore dragih žena
Ulicama uspomena

Imam pjesmu za tebe, prava je i jedina
Vozi znane puteve bez granica, carina
Rijetke minute toči - radost srcu, smijeh za oči
U njoj još smo djeca mi, još nas nisu slomili

MOJ IZBOR: DUŠAN STOJANOVIĆ

E MOJ MATORI!

Satovi su stali jutros.
Vreme se po tankoj kazaljci prelilo.
Prošlost mi nju nabila pod nos.
Slabo se šta promenilo.

A mislio sam vetar je odneo iz glave
i dovoljno je to ime da ne spominjem.
Onda sam video pramen kose plave...
sav put tad posuo se injem.

Znaš, vino što pijemo, staro je.
(Ko njene oči onog dana)
Ovi trenuci postoje da sećanje broje,
a mnogo takvih stoji za nama.
Zaboravljeni negde gde se rađa Sunce,
igramo večite begunce.
Hteo bih zauvek da ostanem u snu,
jer u stvarnosti samo sam na dnu.
Dunav me nosio do napuštenog šlepa,
četrdeset i neku godinu daleko.
Na srcu su se rašila dva sitna štepa,
a to se desi kad kreneš preko.

Šetamo po Čuburi. Snovima lutamo.
U grudima mi parobrod, njeni prsti u šaci,
u džepu pozajmljene košulje,
pozajmljenih sto kinti
i samo jedna želja:
da večno traju koraci.

...

Kad tad će proći

U kutiji pod krevetom još uvek,
Stanuje nešto požutelih slika,
Mladost, osmesi, prošli vek
I jedan akvarel poznatog lika.

Mrve hrabrosti retko skupim,
Poslednja kapija odbrane nestane,
Kartu za bioskop prošlosti kupim
I njeno oko u moje stane.

Ponovo tramvaj kruži oko Slavije,
Nad gradom oblaci dremaju,
Bluz malih koraka u glavi je,
Plave se kiše spremaju.

Na uglu kod pozorišta stojim,
Večeras igraju Glembajevi – Krleža,
Srcem otkucaje sata brojim,
Dok čekam da dođe od Manježa.

Iznajmljena soba u dnu dvorišta,
Jedan krevet i poster glumca iz novina,
Nama sem nas nije trebalo ništa,
Možda koja kap belog vina.

Al` Neko je nemaran sve srušio,
Na lošem mestu presek`o špil,
Rasparao život pa pogrešno ušio,
Neko je rđav sklopio dil.

Sad mi ponekad Hadson glumi Dunav,
Ko šmirant bedno krade mi noći,
I kad u laž potonem sav,
Ponavljam samo: I ovo će proći, kad tad će proći.

МОЈ ИЗБОР: АНЂЕЛКО ЗАБЛАЋАНСКИ

 ИЗВАН СНА

Где си 

И шта ти мисли краде 

И шта овај дан 

Тражи у мом оку 

Где си 

Све оне године младе 

Кад сневах сан 

А не тугу дубоку 

Где си 

Кад ниси у мом оку?

Анђелко Заблаћански

MOJ IZBOR: ŽAK PREVER

 

AKO TE NEKAD SLUČAJNO SRETNEM 

Ako te nekada slučajno sretnem,

u ovom ukletom gradu

u nekom prokletom trenutku.

Praviću se da te ne poznajem,

ubrzaću korak i spustiti glavu kao hulja.

Ako te nekada slučajno sretnem

mislim da će mi srce izaći na usta

i neću moći da ti se javim.

Sakriću pogled u prazno

ti ćeš postati samo jedna od prolaznica

samo jedan lik u masi zamišljenih šetača.

Ako te nekada slučajno sretnem

nećemo biti sami

između nas stajaće ljubav.

Kao sudbina. Prekorno će nas gledati.

I njen glas će nadjačati sve naše strahove.

Reći će nam u oči: „Šta je, ne smete da me pogledate?

Osećate krivicu što ste me ostavili samu?

Ostavili samu na ovom kamenu od parkinga

da prkosim suncu, kišama i vetru,

ostavii samu i gladnu svih poljubaca

i nazvali me grešnom.

Osveta je moja.

Smislila sam za vas najveću kaznu: Neću vam dati zaborav!"

Ako te nekada slučajno sretnem.

Biću jedini živi u svijetu smrti

I jedini mrtvac u svijetu života."

Žak Prever