МОЈ ИЗБОР: АНЂЕЛКО ЗАБЛАЋАНСКИ

 ИЗВАН СНА

Где си 

И шта ти мисли краде 

И шта овај дан 

Тражи у мом оку 

Где си 

Све оне године младе 

Кад сневах сан 

А не тугу дубоку 

Где си 

Кад ниси у мом оку?

Анђелко Заблаћански

MOJ IZBOR: ŽAK PREVER

 

AKO TE NEKAD SLUČAJNO SRETNEM 

Ako te nekada slučajno sretnem,

u ovom ukletom gradu

u nekom prokletom trenutku.

Praviću se da te ne poznajem,

ubrzaću korak i spustiti glavu kao hulja.

Ako te nekada slučajno sretnem

mislim da će mi srce izaći na usta

i neću moći da ti se javim.

Sakriću pogled u prazno

ti ćeš postati samo jedna od prolaznica

samo jedan lik u masi zamišljenih šetača.

Ako te nekada slučajno sretnem

nećemo biti sami

između nas stajaće ljubav.

Kao sudbina. Prekorno će nas gledati.

I njen glas će nadjačati sve naše strahove.

Reći će nam u oči: „Šta je, ne smete da me pogledate?

Osećate krivicu što ste me ostavili samu?

Ostavili samu na ovom kamenu od parkinga

da prkosim suncu, kišama i vetru,

ostavii samu i gladnu svih poljubaca

i nazvali me grešnom.

Osveta je moja.

Smislila sam za vas najveću kaznu: Neću vam dati zaborav!"

Ako te nekada slučajno sretnem.

Biću jedini živi u svijetu smrti

I jedini mrtvac u svijetu života."

Žak Prever

MOJ IZBOR: LEJLA H. ALOMEROVIĆ

Vreme nije samo mera prolaznosti, već tkanje naših sećanja, žaljenja i snova. Ono što stvarno traje jeste ono što volimo bez straha i ono što oprostimo sebi ali i drugima.

....

Vreme ne prolazi,  mi smo ti što kapljemo

kroz njegovu reku bez povratka

noseći u dlanovima tragove dodira

koje nismo umeli zadržati.

Prolazi vreme 

ali u nama ostaje

ono što smo voleli bez straha,

i ono što smo izgubili 

sa molitvom na suvoj usni...

Vreme nas ne stari 

stari nas ono što prećutimo

ono što zaboravimo oprostiti

i ono što od ljubavi napravi strah.

Život ne ide napred,

on se širi na sve strane

ka spolja,  unutra,

I onome što je bilo i što tek može biti.

Jednom ćeš sresti dan

koji te se neće sećati 

bićeš stranac vlastitoj prošlosti 

i tada ćeš znati

da si prešao prag večnosti.

Vreme je kao more bez obale 

stalno nas nosi

sa jedne na drugu stranu

ali ne pokazuje gde ćemo stići

jer  smo jedra, 

a kuda, 

to biraju tišina i ono u grudima

što Njemu nosiš....

Lejla aliOmerova 

Zapis iz avlije

MOЈ ИЗБОР: ВЛАДИМИР НАБОКОВ

 

ЗАБОРАВИЋЕШ

Заборавићеш ме. 

Заборавићеш и ову ноћ

кô овај црни врт, кô талас што у даљама пљусне

и небом тмину над сјајем месеца згусне…

Но – нећеш бити срећна – слутње чујем моћ.

Можда грешим. Само сам песник, у ствари

превртљиви пријатељ тугама пролазним,

безбрижни сањар у радостима кратким,

уметник који исто за таму и светлост мари.

Али, слутње су врло надахнућу сличне:

та горчина у мом гласу потиче од презира!

Зато – твој пут је прави, јасан, без немира:

те сенке, те магле – моје су визије невичне.

На крају, предосећам: живећеш тихо, лепо –

све док се у теби ватра чежње не пробуди,

но тад, ниједном звездом нећеш таћи сјај луди,

као кад сам те ја светлошћу обасипао слепо.

•С руског препевао Анђелко Заблаћанск