Moj izbor: Rade Drainac

Među ostrvima, u suton, promiču beli brodovi.

Noć kad padne koralne šume na nebo se penju

I otuda bukte ko rumeni snovi.

Nemo stisnusmo ruke u poslednjem viđenju,

Baš kad je suton na luku pao,

Da niko od nas više ništa ne zažali

Što je od sebe dao.

 

Sada nosiš u ruci zastavu moje duše.

Oko tebe lepršaju reči kao galebova krila.

A kad iz uvale vetrovi u morskim borovima zapevuše,

Da li ćeš mi nekad reći šta si snila

Te noći bez mene

Te noći kao svila,

Kad je mesečina svaki tvoj korak pretvarala u plamen

Niz terase kamene?

Na palubu su sletele zvezdane ptice.

Na dimnjaku mesec bezbrižno sniva.

Dok plovim, plavetnilo mi razjeda lice

Što se slapom, na obali, niz olive sliva.

Kao školjku pod kamenom,

Srcem sam te uvio,

Reci! Šta bi moj život bio

Da nisam ljubio?..

Momo Kapor

Moj izbor - Rade Drainac

            

Noć me ta u mladosti stiže,

Pa mi u srcu spava da ne ozebe!

Videste li pseto koje čovek tera od sebe,

A ono mu i dalje ruke liže?

Sa mnom je tako: mogu i ne mogu bez nje.

Kada se osamim zaogrne me ogrtačem snova.

I mada mi davno reče sve,

Uvek je za me nova.

Danima se koljemo kao hijene

I jedno u drugom vidimo kugu,

A opet… izvan te kobne žene

U mojoj duši nema mesta za drugu.

Otkad se znamo sanjamo da se rastanemo,

I već sam od toga kao mesec žut,

Pa se opet neobjašnjivo sastanemo

Da zajedno produžimo put.

Ne znam više da li je to ljubav,

Ili zagonetni čulni mrak;

Znam samo da bih se bez nje razbio kao splav

O rečni brzak.

SNEG

Ima dana kada pada belo inje

Bezbrojne oči gledaju u mene

Ko kerovi tragom krvave životinje

Zalaju iz mraka moje uspomene.

Zasvetle prozori na krčmi u praskozorje

Ispod smrzlog granja

Zaplaču violine kao borje

I do suza me zabole tada

Moja tužna bekrijanja

Ima dana kada pada belo inje

Ko stari dub se zaklatim

I neki glas me preklinje

Opet nekud da se vratim.

O kome sam ja to potreban

Zapitam se tada

I oči mi se zažare starim snima

Ej,velim,neka,neka

To sneg samo pada za mojim tragovima.

***

"Kupićeš snove kao bele češljeve po toploj jutarnjoj postelji

Ljubavlju ovom vetar lišće razvejava

Onde gde moj nemir spava

Čežnja je od labuda belja."

Dragan Malešević Tapi