Postoje knjige tako žive da se uvek plašiš kako će, kad ih ne čitaš, one negde da odu, kao reka.
Jer ako ti je glas pesniče dat ostalo ti je uzeto.
Ako je duša rođena da ima krila, šta će joj koliba i šta će joj vila!
Umetničko delo je plod truda i čuda.
Bože, ne sudi, ti nikad na ovoj zemlji nisi bio žena.
"…Htela
bih da živim sa Vama
U nekom
malom gradu,
Sa
večnim sutonima
I
večnim zvonima.
U maloj
seoskoj gostionici —
Tanani
otkucaji
Starog
časovnika, kao kapi vremena.
Ponekad,
u noći, sa mansarde
Flaute
zvuk,
Kraj
prozora flautist
I
veliki tulipani na prozoru.
Možda
vi mene i ne bi* voleli…
U sobi
velika peć,
Na
svakoj pločici slika:
Ruža,
srce, lađa.
A u
jedinom prozoru
Sneg,
sneg, sneg..."
***
Ja
sam stranica tvoga pera.
Bela
stranica. Ja sve primam.
Ja
sam čuvar tvoga dobra.
Ja
uvek stostruko vraćam.
Ja sam selo i crna
zemlja.
Ti si moje sunce i moja
kiša.
Ti si Bog i Gospodin, a
ja
Crna zemlja i bela
hartija.
***
U svetu
gde zgrobljen
I
zapanjen svak je
Znam tek jedan mi je
jednake snage.
U svetu
gde toliko
Mnogo
se hoće
Znam
tek jedan mi je
Jednake
moći.
U svetu
gde sve zri
U budj
i bršljan
Znam
samo si ti
Ravnosuštan
Meni.
***
Noćas
sam sama sred noćne jave -
Bez sna
i bez doma - duše sive! -
Noćas imam sve ključeve
i brave
Od kapija ove prestonice
divne!
Nesanica me izbaci na
put studeni -
O kako si mi divan,
tamni moj Kremlju! -
Noćas ja, evo, ljubim u
grudi
Ovu okruglu, ratničku
zemlju!
Podiže se ne kosa, već
krzno meko
Teški vetrovi u dušu se
svale
Noćas žalim sve ljude planetom
Bilo da ih vole, bilo da
ih žale.
***
Ode...
ali ja znam čitavom sobom
da mi
jedno bez drugog nemamo kud
i znam, ja sam večito s
tobom
i ja ću preprečiti svaki
tvoj put.
I kad
se kući vratiš kasno
misli
će mene da te sete,
postaću
zvezda u oku jasnom,
ma, dim
ću ti postati od cigarete.
Preko
stotina i stotina milja
srcem
ću ti u srce tući
ući ću
ti kroz prozor vetrom smilja
zatvoriš
li prozor, kao vihor ću ti ući..
***
"Ceo svet kroz
maglu kroz seobu kreće:
to po noćnoj magli skita
se drveće,
to u zlatno vino groždje
već previre,
zvezde traže kuću da se
u njoj smire,
reke kreću
uzvodno-gle-sasvim!
Ja na tvoje grudi bih-da
zaspim!"
***
"..Nikad
niko vam nije
Nežnije
poslao glas...
Ljubim
vas i preko sviju
Godina
izmedju nas..."
***
"..Stojim
s rukama u džepovima.
Među
nama okean plavi.
A nad
gradom — magle, magle,
Te drevne magle
ljubavi..."
***
Neke od najlepših rečenica Marina je napisala tokom dvadesetogodišnje prepiske sa Borisom Pasternakom, a da se za svo to vreme nisu nikada videli.
"Moja nadanja, to je kamenje na srcu: želje koje nisu imale vremena da postanu nadanja. Odmah, unapred, su postale beznađe, tegobe, najteže tegobe. Daj mi Bože, da se više ničemu ne nadam."
