недеља, 18. децембар 2016.

Moj izbor: Erih Marija Remark



"...Ne želi suviše da znaš. Što se manje zna, lakše se živi. Znanje čoveka čini slobodnim, ali i nesrećnim."


"Normalan čovek postaje melanholičan kad se spušta veče. Ponekad bez razloga. Prosto tako. To je vreme senki, vreme usamljenosti. Vreme kad konjak najbolje prija."







"Tužan sam. Toliko sam tužan da mislim da ću sutra umreti kada te napustim. Ali kada pomislim šta bi se moralo dogoditi da ne budem žalostan, onda postoji samo jedno – da te nikada nisam ni sreo. Tada ne bih bio tužan, već prazan i ravnodušan, a kada na to pomislim, onda ova tuga nije više tuga. Ona je crna odeća. Druga strana sreće. Jer hteo sam imati nešto što bi me održalo u životu, ali nisam znao da ću postati dvostruko ranjivim ako to dobijem… Mudrost ipak dolazi u pogrešan čas.." 


"...Ja uviđam da je sve bez smisla. Jurio sam i jurio unaokolo, kucao na svim vratima svoje mladosti i hteo opet da uđem, mislio sam da me ona mora opet primiti, jer sam još uvek mlad, a i toliko sam želeo da zaboravim... Ali ona je izčezla kao fatamorgana, razbila se nečujno, raspala se pri mom dodiru... Nisam to mogao da shvatim - ovde je bar nešto moralo ostati, te sam neprestano pokušavao, i najzad sam postao smešan i tužan zbog toga... Sada uviđam da je i ovde, u predelu mojih uspomena, besneo tih, nečujan rat, i da je besmisleno i dalje nešto tražiti. Između prošlosti i sadašnjice stoji vreme kao širok ponor - ne mogu natrag, i ne ostaje mi ništa drugo nego da krenem napred, svejedno kuda, jer sada još nemam cilja, (Povratak)


***

"On je išao. Naučio je svoju prvu lekciju. Pomozi ako možeš - učini onda sve, ali kada više ništa ne možeš da učiniš - zaboravi! Okreni se! Drži se čvrsto! Sažaljenje je stvar za mirna vremena. Ne kada se radi o životu. Pokopaj mrtvace i živi životom. Moraćeš ga još upotrebiti. Žalost je jedno, činjenice su drugo. Čovek žali manje zato što ipak vidi i priznaje činjenice. Samo se tako održava."

"Žena koju želi neko drugi, pa ma to bio i kakav majstor za mrtvačke sanduke, smesta biva draža nego ranije. Čovek, šta da se radi, živi mnogo više od relativne nego od apsolutne istine."

"Čudna je stvar, ali kad bi se preživeli samo upola brinuli o mrtvacima dok su živi, kao što se brinu onda kad ovi od toga nemaju nikakve koristi, mrtvi bi se sigurno rado odrekli najskupljeg mauzoleja - no, takav je čovek: stvarno ceni samo ono što nema."

***

-Zašto čovek živi ?
-Da bi razmišljao o tome.




U teškim situacijama najbolje je biti primitivan.Prefinjenost je dobra samo
u mirnim vremenima.



Skromnost i savesnost svoju nagradu dobijaju samo u romanima.U stvarnom
životu bivaju eksploatisane a zatim gurnute u stranu.



Ne pokušavajte da spasite ono što je nadživelo svoje vreme.

Najozbiljnija bolest na svetu je razmišljanje.To je neizlečivo.

-Ne voliš da pričaš o sebi, zar ne?
-Ja čak i ne razmišljam o sebi.


***

Bespomoćnost je nešto najopasnije od svega što u ženi ima, jer nijedna žena nije stvarno bespomoćna.

Kršenje zabrana je lekovito.

Više nemam vremena za kratke blage podvale koje bacaju lažno zlato preko neprijatnih istina pa se to onda naziva taktom.




Salvador Dali





Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...