"Šta je to privuklo mladoga putnika mojim vratima u sutonu?
Kad god ulazim i izlazim, pored njega prodjem i njegovo lice prikuje moj pogled.Ne znam treba li da mu govorim ili da ćutim. Šta ga je to privuklo mojim vratima?
Mračne su oblačne noći u julu; u jesen je nebo nežnoga plavetnila: proletnji su dani nespokojni kada dune jug.
Njegove su pesme protkane uvek novim melodijama.
Ostavila sam svoj posao, oči mi se zamagliše. Šta ga je to privuklo mojim vratima?"
Rebindranat Tagore
****
Ko si ti, čitaoče, koji ćeš posle jednoga stoleća čitati pesme moje?
Ne mogu ti poslati ni jedan cvet od ovog proletnjeg bogatstva, nijednu traku zlata sa ovih oblaka gore.
Otvori vrata svoja i gledaj u daljinu.
U svom cvetnom vrtu skupljaj mirisne spomene na minulo cveće pre stotinu leta.
U radosti svoga srca da osetiš živu radost koja je pevala jednog proletnjeg jutra - šaljući svoj veseli glas preko stotinu leta.
****
"Moje srce, ptica divljine, našlo je svoje nebo u tvojim očima.
One su kolevka jutra, one su carstvo zvezda.
Moje su pesme potonule u dubine njihove.
Pusti me samo da se vinem u to nebo, u njegovo osamno bespuće.
Pusti me samo da delim njegove oblake, da širim krila u sjaju njegovoga sunca."
****
"Nikada ne kažeš reč koju bi trebalo.
Da te ne bih ocenio, izmičeš mi na hiljadu načina.
Da te ne bih pomešao s mnogima, stojiš odvojeno.
Poznajem, poznajem lukavstvo tvoje.
Nikada ne ideš putem kojim bi trebalo.
Tvoj prohtev je veći od prohteva drugih, zato ćutiš.
Pritvornom ravnodušnošću ne haješ za moje darove.
Poznajem, poznajem lukavstvo tvoje;
Nikad ne uzimaš što bi trebalo."
Rebindranat Tagore
Gradinar
