ŠLESKO BDENIJE
Da nije još ove noći
da nam sećanja ugasi i mutne ove žudi,
da nije još ove noći
nikad ti, druže, ne bih mogao doći,
zalud bi čekala moj korak da te iz
samoće razbudi!
Da nije još ove noći
da nam nebo sklopi, ovo grdno, i naše oči,
da nam ove noći nije
zar bih još znao kakve su tvoje oči,
zar bih se sećao kakve sve boje krije
nebo Srbije?
Da nema još noći ove
da nam javu uspava i bistre probudi snove,
da ove noći još nema,
nikad, ah nikad Morava protekla ne bi
između ovih žica,
i zar bi ikad, u pustoj ovoj Šleskoj
zalistala lipa, do oblaka golema,
i u granju njenom zapevala ptica!
Da noći ove još nema!...
— Šta sužnju crnom ostaje?
Noć neka dovek traje!...
Da nije još ove noći
da nam sećanja ugasi i mutne ove žudi,
da nije još ove noći
nikad ti, druže, ne bih mogao doći,
zalud bi čekala moj korak da te iz
samoće razbudi!
Da nije još ove noći
da nam nebo sklopi, ovo grdno, i naše oči,
da nam ove noći nije
zar bih još znao kakve su tvoje oči,
zar bih se sećao kakve sve boje krije
nebo Srbije?
Da nema još noći ove
da nam javu uspava i bistre probudi snove,
da ove noći još nema,
nikad, ah nikad Morava protekla ne bi
između ovih žica,
i zar bi ikad, u pustoj ovoj Šleskoj
zalistala lipa, do oblaka golema,
i u granju njenom zapevala ptica!
Da noći ove još nema!...
— Šta sužnju crnom ostaje?
Noć neka dovek traje!...
***
"...Dršćeš treperenjem trule trske u bari
Kako je čekanje muklo!
Miruješ u vrtu sâma, potpuno sama
Gde ti je mladost je li?
O, taj osmeh u gradu, taj osmeh u sobi
otkud to?
Blesni!
Sini kroz čuda
kroz prostore, kroz snove!
Prasni u grad!
O, taj blesak u oku, taj osmeh u srcu
Gde sam to nosio? GDE?.."
***
UPAMTI!
Treba uhvatiti pticu, izgubljenu nad Šleskom, jedinu,
i drvenu baraku, i psovku svaku, i izgužvane šinjele.
Upamti: čemer i glad, i oči mutne što su ispile daljinu,
i nebo zapamti crno i snegove ove bele!
U srcu da gajiš lik svakog svog druga – za njim su žica i borovi.
Nijedan dan, nijedan san da ih posle ne zbriše.
Ne slušaj bole svoje, nego druga tog što ti o kući govori,
i nikad ga ne zaboravi više!
***
ĐURĐEVSKA PESMA
Vetar je iz oblaka na naša lomna ramena pao
pa smo se svi stresli u robijaškom krugu.
Dunuo je sa oblaka vijor
i spustio u nas mržnju, mećavu hladnu i tugu.
Odakle, odakle nam dolaziš, oblače crni
što si se nad Šlesku nadvio,
odakle si umoran stigao, i ovde pao, i savio nam glave?
Što si nam glave savio?
Da li si na uranku bio u rodnom našem kraju?
Mesto da nam venac đurđevski baciš od cveća i mlade trave
— venac što jutros rano nad zemljom mojom visi —
zašto nas u kolo splićeš, ovo snežno u maju?
O, da li si na uranku bio u našem rodnom kraju?
Od zavičaja — nisi!
Da si sa Save pošao, zar se mećava ova ne bi rascvetala u dugu,
da si sa Drave došao, spustio bi tek olistalu vrbu u ruka
svakom mom drugu,
da si se sa Tare digao ti bi mi izvorsku vodu, bistru,
nasuo da se njom rano umijem,
da si sa Šare stigao, zar bih poželeo, druže, jutros da se ubijem?
Zagan, početkom maja 1941.
Vetar je iz oblaka na naša lomna ramena pao
pa smo se svi stresli u robijaškom krugu.
Dunuo je sa oblaka vijor
i spustio u nas mržnju, mećavu hladnu i tugu.
Odakle, odakle nam dolaziš, oblače crni
što si se nad Šlesku nadvio,
odakle si umoran stigao, i ovde pao, i savio nam glave?
Što si nam glave savio?
Da li si na uranku bio u rodnom našem kraju?
Mesto da nam venac đurđevski baciš od cveća i mlade trave
— venac što jutros rano nad zemljom mojom visi —
zašto nas u kolo splićeš, ovo snežno u maju?
O, da li si na uranku bio u našem rodnom kraju?
Od zavičaja — nisi!
Da si sa Save pošao, zar se mećava ova ne bi rascvetala u dugu,
da si sa Drave došao, spustio bi tek olistalu vrbu u ruka
svakom mom drugu,
da si se sa Tare digao ti bi mi izvorsku vodu, bistru,
nasuo da se njom rano umijem,
da si sa Šare stigao, zar bih poželeo, druže, jutros da se ubijem?
Zagan, početkom maja 1941.
***
"...Izdignem ruku ka nebu — u tavnom srcu svemira
novoizniklo sazvežđe od moje šake zablista.
Oslonim li se na stablo, zapitam se pun nemira
da l' krošnja mog krvotoka il' srebrom maslina lista.
Ko kuca? Je li to damar u grani jesenjeg zrenja,
il' moje udara srce, već ludo od uzbuđenja?.."
novoizniklo sazvežđe od moje šake zablista.
Oslonim li se na stablo, zapitam se pun nemira
da l' krošnja mog krvotoka il' srebrom maslina lista.
Ko kuca? Je li to damar u grani jesenjeg zrenja,
il' moje udara srce, već ludo od uzbuđenja?.."
***
