AKO TE NEKAD SLUČAJNO SRETNEM
Ako te nekada slučajno sretnem,
u ovom ukletom gradu
u nekom prokletom trenutku.
Praviću se da te ne poznajem,
ubrzaću korak i spustiti glavu kao hulja.
Ako te nekada slučajno sretnem
mislim da će mi srce izaći na usta
i neću moći da ti se javim.
Sakriću pogled u prazno
ti ćeš postati samo jedna od prolaznica
samo jedan lik u masi zamišljenih šetača.
Ako te nekada slučajno sretnem
nećemo biti sami
između nas stajaće ljubav.
Kao sudbina. Prekorno će nas gledati.
I njen glas će nadjačati sve naše strahove.
Reći će nam u oči: „Šta je, ne smete da me pogledate?
Osećate krivicu što ste me ostavili samu?
Ostavili samu na ovom kamenu od parkinga
da prkosim suncu, kišama i vetru,
ostavii samu i gladnu svih poljubaca
i nazvali me grešnom.
Osveta je moja.
Smislila sam za vas najveću kaznu: Neću vam dati zaborav!"
Ako te nekada slučajno sretnem.
Biću jedini živi u svijetu smrti
I jedini mrtvac u svijetu života."
Žak Prever
