"Da li sam ja pesnik
ili samo od emocija bolesnik?"
Za neka bolja vremena
Kad neće padati kiše
Kad neċu tražiti više
Kad biċu tvoj čovek
A ti moja žena
Ja sam tebe sakrio od sebe
Da nađem te kad dođe vreme
Kad budem umeo da volim
Kad budem prestao da bolim
I nazvaću tad
Tvoje oči da daju oprost
Za sve suze koje si zbog mene lila
Godinama ih krila
Vratiću sve što davno ti uze
Tad nazvaću te svojom
Iako životima moja si bila
I staviću glavu na tvoje rame
Prestaće obrazi da mi se srame
I bićeš opet moja mila...
Suprotnosti se privuku. Ali, ne šetaju pod ruku.
Vremenom svakom počne da smeta,
sve što voli njemu druga strana sveta.
U početku je zanimljivo kad neko sme što nisi
nikad smeo.
Hrana, piće, muzika koju nisi voleo, ni razumeo.
Diviš se kako neko može sa svakim, zna sa svima.
Problem počinje kad shvatiš da dušu tvoju u svoju
pretvara, da ti je uzima!
Tad trgneš se, uplašiš, počneš da se braniš!
Ponovo sâm ležeš, knjige čitaš, zorom raniš.
U toj borbi da sebe sebi vratiš, prestaneš to
drugačije da voliš, pratiš!
Sve prividno sada jasno vidiš.
Zavoli onog kome se pre prve reči svidiš.
Nek ono što je u duši bude oboma isto, samo to je
važno!
Srce nikad, razum često prisvaja za sebe pogrešno,
nevažno!
PRAVA LJUBAV
Da li je bolje da zavoliš nekog koga ti srce ne voli, ili da pustiš srce da voli, a dušu spremaš za tugu, za boli?
Da li si srećan ako sa nekim imaš život miran, ili kad osećaš da pored nekog letiš, a vetra ima, let je nemiran?
Da li znaš koliko vredi tren kad ruka ti drhti u nečijoj ruci, a ne kad nekog pod ruku držiš, po razumu, pedigreu, po preporuci?
Da li oni sati kada se do neba zaljubiš, isto traju kao oni kad nekog samo ljubiš?
I da li želja da nešto večno traje ostaje u tebi i kad sve nestaje?
Nula nikad nije ni minus ni plus i zato je nula, jer nema srce, nema puls. I tako u svom miru misliš da srećan si, imaš sve, a ja za nemir živim, navučen na svog srca damare.
I najsrećnije trenutke spreman sam tugom da zamenim, to je moj život, neću nikad to da promenim. I nek traje zauvek ili možda dan samo, za taj osećaj spremni smo život da damo.
Mogu sve sa tobom, bez tebe ne želim ništa. Nisam rođen za kompromise, ne krijem srce u skloništa!
I ako se ikad nešto desi, ova ljubav nestane. ako postanemo obicni k'o drugi, ruka teška nam postane i ako ikad uspeš da vidiš kraj odmah idi, kreni!
Ne možemo mi nikad biti nule, nismo za to Bogom spojeni.
....
DA LI SE ŽIVOT MERI
Da li se život meri suzama koje su za njim pustili?
Da li se pamet meri rečima koje smo izustili?
Da li se ljubav meri poljupcima koje smo dali?
Da li se putevi mere koracima posle kojih smo stali?
Da li se život meri po broju ljudi koji ga ispratiše?
Da li se pamet meri po rečima koje izgovoriše tiše?
Da li se ljubav meri po tome kolikom se ljubavlju
vraća?
Da li se putevi mere po tome koliko te ljudi na njih
ispraća?
Da li se život meri po godinama koje prođoše?
Da li se pamet meri po savetima što s godinama
dođoše?
Da li se ljubav meri po broju neprospavanih noći?
Da li se putevi mere po tome ko će njima proći?
I svako svoj život ima da živi,
neko pamet, da joj se divi,
ljubav samo ko voleti ume.
Putevima ide onaj ko znakove razume.
....
