Moj izbor: Sima Pandurović

VEZE

Sve na svetu, druže, ostavlja svoj trag

Nevidljiv i nežan, rasut kao prah,

A osetan ipak, tužan ili drag,

Ko miris starine, kao cveća dah.

Duše sviju stvari žive, dragi moj,

Lutaju i žive... i ko im zna put!

I jave se katkad živima kroz sloj

Vazduha, ko miris prijatan ili ljut.

Šta takvih mirisa snese vihor lud,

Il jesenji studen vetar, ili tek

Proleća uzdah razdražljiv i mek,

I svih dana čudna i nemirna ćud!

Život prošlih stvari, prošlih ruža vek,

Davnih snova radost, starih jada dah

Vetrovi mi dragi nose kao lek

S mirisima tela što postaju prah.

Vetrovi su dobre veze, dragi druže,

Sa svetom što više ne postoji sad;

A mirisi duže što oko nas kruže

Za trenutnu radost, za naš stalni jad.

BISERNE OČI

Kao duh jesenji u šum lišća svela,
k'o tuga u život naših želja tajnih,
u moju se dušu nečujno uplela,
na plimi uzdaha nemih i beskrajnih,
sugestija tiha sa visina ledenih,
dubinom strasti svih srdaca vernih
i tamne noći-sugestija jednih očiju bisernih.

Njihov sjaj je bio plav,mutan i čedan,
sjaj morem skrivene,skupocene školjke;
on je dav'o dubok neznan izraz jedan
čeznje naših snova i minule boljke;
on je skriv'o blago uspomena čednih,
neznost žutih ruža i krinova smernih.
nada mnom i sada sija tuga jednih Očiju bisernih.

I onda,kada zvezda moje sudbine zađe
za malu humku trošenih zemnih želja,
poslednji,opšti udes kada nas snađe
i nestane naših patnja i veselja,
nada mnom će,kao čar usana mednih,
k'o lelujav,meki sjaj visina sfernih,
lebdeti i tada setan osmeh jednih Očiju bisernih.