BRANKOVINA
Kad pogledala budem jedanput s neba
na lisna brankovinska sela,
učiniće mi se gde stoji seoska zelena zdela
i u njoj njive crnice,
kao kriške seljačkog hleba.
Učiniće mi se gde na dnu zdele
zru pregršti ranih višanja,
to će krovovi rumeni viriti iz granja,
i zabeleće se groblje navrh brega,
kao da su golubice sele.
I u dubinama sto se poda mnom gube
ugledaću grumen suvog zlata
i nisku starinskih svadbenih dukata,
to na crkvi zračno biće kube
i uzrela polja žitnog vlata.
***
PESMA ZA MENE PESMA ZA TEBE
Potrebno mi je mnogo sunca,
i to i noću, jedno da me susreće,
jedno da za mnom svetlost baca,
u ponoru jedno dubokom,
jedno da nosim u ruci
kad od jada ne vidim prst pred sobom.
Potrebno mi je mnogo nežnosti,
i to svakog dana, i mnogo od milošte reći:
potrebno mi je primirje
između srca i sećanja
između neba
i bola koji pred njim kleči.
Potrebna su mi
dobrodošlicom ozarena
lica mnoga,
i to svakog trena,
potreban mi prijatelj
i to što veći,
potrebni su mi
mostovi viseći
preko mržnje,
preko nesporazuma
nepremostivoga.
Nadežda Petrović
