Moj izbor: Vislava Šimborska

MUZEJ

Postoje tanjiri, ali nema apetita.
Postoje prsteni, ali nema uzajamnosti
već najmanje trista godina.

Postoji lepeza – gde je rumenilo?
Postoje mačevi – gde je gnev?
I lutnja ni da zvekne u sivom času.

Zbog nedostataka večnosti nagomilano je
deset hiljada starih predmeta.
Ubuđali čuvar slatko drema
obesivši brke nad vitrinom.

Metali, glina, ptičje pero
tiho trijumfuju u vremenu.
Kikoće se samo igla preostala od smešljivice iz Egipta.

Kruna je natčekala glavu.
Ruka je izgubila s rukavicom.
Desna cipela pobedila je nogu.

Što se mene tiče, živim, molim da mi se veruje.
Moja trka sa haljinom još uvek traje.
A kako je ona uporna!
A kako bi htela da me nadživi!

***

OBLACI

Morala bih da požurim
s opisivanjem oblaka -
po deliću sekunde
prestaju da budu oni, a počinju da bivaju drugi.

Njihovo svojstvo -

nikada se neće ponavljati

u oblicima, nijansama, pozama i ređanju.

Neopterećeni sećanjem na bilo šta,

bez napora se dižu iznad činjenica.

Kao nekakvi svedoci bilo čega -

smesta se razgone na sve strane.

U poređenju s oblacima

život se čini utemeljen,

i gotovo trajan i večan.

U odnosu na oblake

čak i kamen liči na brata,

na koga se možeš osloniti,

dok su oni poput dalekih i vetropirastih rođaka.

Neka ljudi, ako hoće, postoje,

a posle neka redom umiru,

njih, oblake, briga za sve to,

veoma čudno.

Nad celim Tvojim

i mojim, jos ne celim, životom,

paradiraju u raskoši kao što su paradirali.

Nemaju obavezu da zajedno s nama nestaju.

Da bi plovili, ne moraju da budu viđeni.

***

"Život na licu mesta.
Predstava bez probe.
Telo bez mere.
Glava bez razmišljanja.

Ne znam ulogu koju igram.

Znam samo da je moja, nezamenljiva."

***

"I kao da nam je malo stvarnih poraza i patnje - 
- dotući ćemo se rečima." 

"Trčala sam zadihana
kroz svoje, nesvoje
nemire, sobe."

"Neka ljudi što ne znaju za sretnu ljubav 
mirno tvrde da nigdje nema sretne ljubavi. S tim će uvjerenjem lakše i živjeti, i umirati."

"Ne uzmi mi za zlo, besedo, što pozajmljujem patetične reči 
A onda ulažem napor da ih učinim, tobože, lakim."

Christian Schloe