“Ne sanjamo svi jednako i to nikom ne
smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?
...Sve se, sine moj, može naučiti iz knjiga, osim
četiri stvari. Osim vrline nadanja, veštine verovanja, vizionarstva budućnosti
i umetnosti strpljenja...
..Stići će samo onaj, koji ide.
- Ako sad nisi ti, nikad to nećeš ni biti. Nije
sve u svoje vreme, već sve u tvoje vreme.
- Malo je bilo. Al’ ipak, kad pogledaš: dosta je
sve ono što smo i rekli i prećutali
- Ako misliš da se nas dvoje nismo poznavali, oprosti,
mi smo se divno poznavali.
- Hteo bih toliko toga da ti kažem, a ne znam, ne znam
ništa bolje sad kad se voli.
"Večito je imala običaj da promatra zalaske sunca, raduje se kiši i neumorno broji pahuljice upletene u njenu kosu. Znala je da se smeje od srca, i kako da ugreje moje. Bila je moja inspiracija i tračak nade da sreća još postoji. Šteta što nisam znao kako da je sačuvam."
"... danas,
evo, ako dobijem poklon, ne otvaram
ga danima. Lepše mi je da zamišljam šta
može biti unutra. Uvek je tako sa zatvorenim
stvarima.
I tek kad oljuštiš omot, prestaje svaka čarolija,
jer više nema smisla nijedna igra pogadjanja.
Jer sve je u nama kad žmurimo, a strano kad
otvorimo oči. I sve je naše dok želimo, a
tudje kad se ostvari."
ga danima. Lepše mi je da zamišljam šta
može biti unutra. Uvek je tako sa zatvorenim
stvarima.
I tek kad oljuštiš omot, prestaje svaka čarolija,
jer više nema smisla nijedna igra pogadjanja.
Jer sve je u nama kad žmurimo, a strano kad
otvorimo oči. I sve je naše dok želimo, a
tudje kad se ostvari."
'' Prazna je torba najteža" -
pevaju Cigani dok se vuku niz bespuća. Ja u sebi pevušim: "Prazna je torba
bogatstvo, jer u nju staje mašta svega što živi i želi. U punu ne staje više
nijedna mrva sna. Nijedna gipkost ovog pomalo okoštalog sveta..."
"Srećom,
jastuci ništa ne govore.
Čuvaju milion tajni
u mekoj belini perja.
Oni su kao ladje,
velike bele ladje
što plove u nemoguće,
u snove,
u bezmerja.
Uveče te odvedu.
U zoru te dovedu.
I niko ne primeti ništa.
Umiješ san sa oka
i sve je opet u redu."
Čuvaju milion tajni
u mekoj belini perja.
Oni su kao ladje,
velike bele ladje
što plove u nemoguće,
u snove,
u bezmerja.
Uveče te odvedu.
U zoru te dovedu.
I niko ne primeti ništa.
Umiješ san sa oka
i sve je opet u redu."
"Ja mislim da
smo svi redom
iz lepe ljubavi rođeni,
ogromne, čudne i drhtave
kao jasike zelene.
Svejedno je da li su oblaci
jesenjim nebom tumarali,
ili je košava bila,
ili je mećava bila,
ja mislim: oni su videli
sva sunca kad su nas stvarali.
Zato je kosa bebama
meka i topla kao svila.
Ja mislim da su se voleli
i mislim da su zamišljali
najlepše usne za nas,
najlepše oko i dlan.
I želeli su da budemo
najbolji na ovom svetu..."
iz lepe ljubavi rođeni,
ogromne, čudne i drhtave
kao jasike zelene.
Svejedno je da li su oblaci
jesenjim nebom tumarali,
ili je košava bila,
ili je mećava bila,
ja mislim: oni su videli
sva sunca kad su nas stvarali.
Zato je kosa bebama
meka i topla kao svila.
Ja mislim da su se voleli
i mislim da su zamišljali
najlepše usne za nas,
najlepše oko i dlan.
I želeli su da budemo
najbolji na ovom svetu..."
"Bolje da sam bio trgovac. Mogao bih sam od sebe da ukradem šta mi duša hoće i da niko ne zabada oči u moj lepi život."
"Uzmi malo sna u šaku i protrljaj oči svoje. I odjednom znaćeš: to je. Koje? Moje ili tvoje? Ne benavi, svete plavi, ko da moje nije tvoje, ko da tvoje nije moje."
"Raspi
brige i strahove na prozore kao jorgane. I diši... Ni ne slutiš koliko si
zapravo srećan. Tek tako. Jer te ima. Jer imaš još jedno novo proleće.”