"Nisu uspeli da ga dovoljno proslave. Nisu ga pokolebale pohvale sa svih strana, ni pisma prijatelja, ni pozivi i ponude redakcija. Završio je život bez najmanje želje za slavom." Miloš Crnjanski
MOJI JADI
Ah, kad tebe ljubit ne smem
Drugu ljubit neću ja,
Mada krasom i divotom
Ko Danica zvezda sja.
Ti jedina moja jesi,
Ti mi tuge vedriš noć,
Mutnog oka pogled bistriš,
Bolnoj duši daješ moć.
Pa i ti me izneveri —
Nevera me tvoja tre,
A ti gledaš 'ladnokrvno,
Gde nadežda moja mre.
S golubom se golub pari,
Slavuj ima druga svog,
A ja tužan bez ljubovce
Za života čeznem mog.
Nigde stanka ni radosti,
Moja radost nađe grob,
Dovek biću i ostaću
Crne sudbe sinji rob.
Zašto si me opčarala,
Pokoj srca ubila?
Zašto si mi mrežu plela,
Kad me nisi ljubila?
Ja sam negda miran bio,
Niti znado' šta je jad,
Zamalo sam srećan bio —
Slatki danci, gde ste sad?
Prazno mi je jadno srce,
Pustoš mi je ceo svet;
Kud god pođem, samac stojim,
Ko u pesku klonut cvet.
Aj dokle ću ev' ovako
Robovati sudbi zloj?
Zar za mene nikog nema,
Da osladi život moj?
1857.
U NOĆI
Kud me vuku čudne slasti
Kroz ulica tamne kraje,
Zašt' mi mame silne stasti
Teške srcu uzdisaje?
Bespokojan idem tamo
Gde boravi moja mila,
Da sam bliže onoj samo
Koja me je opčinila.
S nadeždom se misli bore:
"Valjda mila jošt ne spava!"
Do ponoći i do zore
Ne miruje ljubav prava.
Prozori su preškrinuti,
A ja naglo hodam tuda.
Vidiću je — srce sluti,
Al' nje nigde niotkuda.
Kroz prozore razređene
K’o da neko proviruje:
Jesu l' oči drage žene,
Il’ me sumrak zavaruje?
Neko tiho zašaputa —
Zove li me... ah, šta li je?
Opet prođem dva-tri puta,
Al' zaludu — ona nije.
Eno gde se nešto beli —
Ja protrnuh: "Biće Lenka!"
No što pusto srce želi
Ono nije — već je senka.
Sad kanda se promeškolji —
Prenem, slušam... sve badava!
Nema leka mojoj bolji:
Ona mirno — mirno spava.
A ja bludim tamo-amo
I zvezdama javljam jade...
O! da znade ona samo
Da je ljubim... ah, da znade!
1857.
Predrag Pedja Milosavljević
