Nudim ti ukras od bilja: puzavice
I bršljan za tvoju kosu, tvoje lice.
Onda
se mašam rukom za nebo i u more
Da
ti ublažim oči, upaljene, što gore.
Ptice
u zamku hvatam i sa neba ih svlačim
Pa
te u njihov glas i perje oblačim.
Ponekad:
zemlju kopam i u nju te skrivam
Pa
ne znam da li sam mrtav ili bivam.
U
snu se trzam: pesmo, šta ti treba?
Vidik
na reku? Ptica? Komad neba?
Ništa
mi ne treba - kažeš - ja sam gola.
šumim
kao život, vetar, smrt, topola.
***
TIHI
SAT
Dobro je biti živ
I
onda
Kad
to otprilike
znači:
Disati
samo
Polako,
Imati
oči,
Čuti
vlat.
Dobro
je biti živ
Pa
ma i tako:
Sve
je tiho,
Srce
ćuti.
(Mesto
njega kuca pesma:
Tihi
sat)
