MAJSTOR
SENKI
Hodaš čitavu
večnost
Po svome ličnom beskraju
Od glave do pete i natrag
Obasjavaš sam sebe
U glavi ti je zenit
U peti smiraj sjaja
Pred smiraj puštaš svoje senke
Da se izduže da se udalje
Da stvaraju čuda i pokor
I sebi da se klanjaju
U zenitu svodiš senke
Na njihovu pravu meru
Učiš ih tebi da se poklone
I u poklonu nestanu
Hodaš ovuda i dan-danas
Ali se od senki ne vidiš
Po svome ličnom beskraju
Od glave do pete i natrag
Obasjavaš sam sebe
U glavi ti je zenit
U peti smiraj sjaja
Pred smiraj puštaš svoje senke
Da se izduže da se udalje
Da stvaraju čuda i pokor
I sebi da se klanjaju
U zenitu svodiš senke
Na njihovu pravu meru
Učiš ih tebi da se poklone
I u poklonu nestanu
Hodaš ovuda i dan-danas
Ali se od senki ne vidiš
RUŽOKRADICE
Neko bude
ružino drvo
Neki budu
vetrove kćeri
Neki
ružokradice
Ružokradice se
privuku
Ružinom drvetu
Jedan od njih
ukrade ružu
U srce je
svoje sakrije
Vetrove se
kćeri pojave
Ugledaju
obranu lepotu
I pojure
ružokradice
Otvaraju im
grudi
Jednom po
jednom
U nekoga nađu
srce
U nekoga
bogami ne
Otvaraju im
otvaraju grudi
Sve dok u
jednog srce ne otkriju
I u srcu
ukradenu ružu.
***