NEKOGA MORAŠ
VOLETI
Nekoga moraš
voleti,
pa bilo da su to trave, reka, drvo ili kamen,
pa bilo da su to trave, reka, drvo ili kamen,
nekome moraš nasloniti ruku na rame
da se gladan nasiti blizine,
nekome moraš, moraš,
to je kao hleb, kao gutljaj vode,
moraš dati
svoje bele oblake,
svoje opake
ptice snova,
svoje
plašljive ptice nemoći,
– negde ipak
mora da postoji za njih
gnezdo mira i
nežnosti –
nekoga moraš
voleti
pa bilo trave,
reku, drvo ili kamen –
jer drveće i
trave znaju za samoću
– jer koraci
svagda odlaze i odlaze,
pa makar se za
trenutak ustavili –
jer reka zna
za žalost
– ako se samo
nagne nad svojom dubinom –
jer kamen
poznaje bol
– koliko je
teških nogu
već prošlo
kroz njegovo nemo srce –
nekoga moraš
voleti,
nekoga moraš
voleti,
s nekim moraš
u korak,
istim
tragovima –
o trave, reko,
kamenu, drveće,
ćuteći
pratioci usamljenika i osobenjaka,
dobra velika
bića,
što
progovorite samo
kad ljudi
zaneme.