Moj izbor: Vladimir Majakovski

Brodovi –

i oni u luke se sliše.

Vozovi – na stanicu teraju i oni.

A mene ka tebi nešto tim više –

jer volim –

vuče i goni.

Puškinov vitez u podrum se skriva,

cicija u svome novcu da uživa.

Tako ti se vraćam

ja, draga, predano

Moje je to srce,

s divljenjem ga gledam.

i gar

sa sebe spira, brije se i mije.

Tako i ja,

tebi vraćajući se,

zar

ne odlazim kući,

zar nije?!

Konačnoj se vraćamo meti.

Smrtne zemaljsko naručje veže

Tako

tek što rastanemo se

ja i ti,

nepokolebljivo ti

težim.
---

Meni ,
cvjetaju,
oprostite — ruže,
ja ih,
zamislite,
mirišem.
I misli
i rime

prolepšale se..

***

Poslušajte:
sve što mi duša ima i nema —
treba samo izmeriti je —
sve ono divno
što me u večnost sprema
i čak moje bes-mrtije, -
što će sigurno vekove znati
i okupiti na kolenima snagu mušku
sve što hoćete
ja ću dati
za jednu reč
toplu,
ljudsku.