NEKAKVI LjUDI
Nekakvi ljudi beže pred nekakvim ljudima.U nekoj zemlji pod suncem i s nekim oblacima. Za sobom ostavljaju nekakvo svoje sve, zasejana polja, nekakve kokoši, pse, ogledalca, u kojima se upravo ogleda vatra. Na leđima nose krčage i zavežljaje, što praznije to iz dana u dan sve teže.. Pred njima stalno nekakav ne tuda put, niti je onaj koji treba most nad čudno crvenom rekom. Naokolo nekakva pucnjava, čas blize, čas dalje, a gore visoko avion koji malo kruži. Dobro bi došla nekakva nevidljivost, nekakva tamnosiva kamenost, i još više nebilost na kraće ili duže vreme. Još nešto će se zbiti, samo gde i šta. Neko će im izaći u susret, samo kada, i ko, u koliko oblika i s kojim namerama. Ako bude imao izbora, možda će poželeti da ne bude neprijatelj i ostaviće ih u nekakvom životu.
