Боже, ја немам коме рећи!
Па гњавим кад невоља крене.
Ја сама - заборавих Тебе,
А Ти - јел се сетиш мене?
Не дођох због себе довде
Дробни ме терет не мучи!
Царско ти приносим срце
што немам снаге га вући.
Срце што у своме носим
чија ме слама тежина
- чудно - и теже - кад оде
Јел за Те страшна празнина?
