MOJ IZBOR: Alphonse de Lamartine

JEZERO

Zar, gonjenima uvek novim obalama,
U večnu noć, ko bespovratni san,
U more leta bacit nije dano nama
Sidro bar na dan?

O jezero, tek jedna godina što prođe,
A tu, gde nju je svaki očekivo val,
Gle, sam sad sedim ja, gde ona dođe
Sa mnom sesti na žal.

Udaralo si šumno o visoku stenu
Nagrizajući ko i sada kamen krut,
A vetar s tvoga vala nosio je penu
Sve do pred njen skut.

Da l’ pamtiš, kad smo došli jedno veče,
A s neba na val tamni rosio je muk,
Tek iz daljine, ko da veslo vodu seče,
Ču se skladni zvuk.

Najednom divna reč se dragoj usni ote,
A obala se odazva jekom isti čas,
I val bje tih dok drag i pun lepote
Drhtnu njezin glas:

“O, vreme, stani čas, nek malko duže traje
Let tvoj nesnosan!
Da uživamo sve do kraja, što nam daje
Najlepši naš dan.

Ta nesretnih je dosta, što im preko mere
Dug je taj tvoj čas.
Za njihov dan se skrbi, što ih patnjom ždere -
Pusti, sretne, nas.

Al ja zaludu molim vreme neka stane -
Beg je njegov živ.
Ja velim noći “Lakše” al sjaj zore rane
Već je razbi siv.

Tad volimo se! Nek to večnost bude mala:
Ljubav, ja i ti!
Jer svet je brod bez luke, vreme val bez žala,
- Prolaznici mi!”

O ljubomorno vreme, zar to pjanstvo noći,
Kad ljubav plavi nas ko sveži potok tlo,
Zar brzo nestat mora kao što će proći
Dan što nosi zlo?

Zar sve je prošlo? I da nikad se ne vrati?
Zar od sveg neće ostat ni najmanji trag?
I vreme što ga ote, neće l’ opet dati
Čas taj tako drag?

O večnosti, o prošlosti, gde vaša tama
Sad skriva naše dane, recite mi bar!
I hoćete li ikad zanos vratit nama,
Taj oteti dar?

O jezero, o spilje, mračna šumo, stene,
Vas vreme štedet i pomladit ima moć!
O prirodo sačuvaj barem uspomene
Na tu divnu noć!

Pa bilo to u tvome miru ili buri,
O jezero, u humku kao sena plast,
U tamnoj vodi tvojoj gde borovi suri
Gledaju svoj rast!

Pa bilo to u lahoru il treperenju lista,
U šumu što ga žal udvaja tvoj,
U zvezdi srebrnoj što na tvom valu blista
I sjaj motri svoj!

I neka povetarac, trska što se njiše,
I zrak tvoj ugodan ko mirisava so,
Nek progovori sve, što čuje, vidi, diše:
“Ljubav beše to!”