Irvin David Yalom: Kad je Niče plakao

Pravo blago psihoanalize.

Moj teret je ogroman. Radim za njegovu slobodu. I za svoju. Ja svoj jad razumem i prihvatam. Ipak, znam kako je biti opsednut onom koju voliš i mrziš!

Koliko sam od života propustio, samo zbog toga što nisam uspijevao da gledam? Ili sam gledao, a nisam video?”

Nismo li mi jedine životinje koje crvene?

Sa kojih smo se to zvezda spustili da bismo se ovde sreli?

***

Imam crne periode. Ko je bez njih?! Ali oni nemaju mene. Oni ne dolaze od moje bolesti već od mog bića. Može se reći da imam hrabrosti da ih imam.

Nije istina ta koja je sveta - već traganje za sopstvenom istinom! Može li biti svetijeg čina od samoispitivanja? Neki kažu da je moje filozofsko delo izgrađeno na pesku, da se moji pogledi neprestano menjaju. No, jedna od mojih granitnih rečenica glasi: ’Postani ono što jesi.’ A kako da neko otkrije ko je i šta je bez istine?

„A moj jutrošnji pacijent? Koji raspon izbora on ima? Možda verovanje u Boga jeste njegov izbor!” „To nije izbor za čoveka. To nije ljudski izbor već je hvatanje za iluziju van nas samih. Takav izbor, izbor nečeg drugog, nečeg natprirodnog uvek oduzima snagu. Uvek čoveka čini manjim nego što on jeste. Ja volim ono što nas čini višim nego što jesmo!”

Nada je od svih zala najgore zato što prolongira mučenje.

***

Kakva je korist knjige koja nas ne uznosi iznad svih knjiga.

Šta je pečat postignute slobode? - Ne stideti se pred samim sobom.

***

U mozgu  mora  da postoji skladište kompleksnih misli, s one strane svesti, spremnih da se u svakom trenutku postroje i umarširaju na pozornicu svesnog mišljenja. I nisu samo misli u tom skladištu nesvesnog, već isto tako i osećanja.

Koja beše Ničeova „granitna rečenica”? 
Postani ono što jesi! 
Ali ko sam ja?

Misli su senke naših osećanja - uvek mračnije, praznije i prostije. Danas niko ne umire od fatalnih istina - previše je protivotrova. 

Kao što su kosti, meso, utroba i krvni sudovi obmotani kožom koja pogled na čoveka čini podnošljivim, tako su nemir i strast obavijeni taštinom; to je koža duše.

Lagati sebe? Kako sebe lagati? Ko je lažljivac? A ko slagani?

Postojalo je vreme u našim životima kada smo bili toliko bliski da je izgledalo kao da ništa ne može zasmetati našem prijateljstvu i bratskom odnosu, i samo nas je mali most razdvajao. Baš kad si hteo da kročiš na njega, pitao sam te: „Hoćeš li da pređeš do mene?” - Istog trenutka ti to više nisi želeo; i kad sam te ponovo pitao, ćutao si. Od tada su se između nas isprečile planine i nabujale reke i sve što nas razdvaja i otuđuje, pa čak i da smo željeli da se sretnemo, to ne bismo mogli. Ali sad kad razmišljaš o tom malom mostu reči te izdaju i ti jecaš i čudiš se.

***

Otkrivati sebe drugome je uvod u izdaju, a od izdaje se razboli, zar ne?

Slušam. Ponekad bolje vidim zatvorenih očiju.  

Moje pisanje uspešno je ne zato što sam inteligentan ili obrazovan; ne, to je zbog toga što imam smelosti, volje, da se odvojim od utehe stada i da se suočim sa snažnim i zlim težnjama. Ispitivanje i nauka počinju sa neverovanjem. A neverovanje je suštinski stresno! Samo su snažni u stanju da ga podnesu. Znate li šta je pravo pitanje za jednog mislioca? Pravo pitanje je: koliku količinu istine mogu da podnesem? 

***

Često se pitam zašto strahovi vladaju noću. Mrak ne rađa strahove; oni su zapravo kao zvezde - uvek prisutni, ali zaklonjeni blistavim sjajem dnevnog svetla.

Hoćete da letite, ali letenje ne možete započeti letenjem. Prvo Vas moram naučiti da hodate, a prvi korak u učenju hodanja jeste da shvatite da onog ko ne sluša samog sebe vode drugi. Lakše je, daleko lakše,slušati druge nego vladati sobom.

Postoji jedna bazična podela ljudskih puteva: oni koji žele duševni mir i sreću moraju da veruju i da prihvate veru, dok oni koji žele da slede istinu moraju da se odreknu tog mira i svoje živote posvete istraživanju.  

Drvo zahteva olujno vreme ako hoće da dostigne ponosnu visinu.  

Uzmimo neko udaljeno mesto, možda vrh planine, i posmatrajmo ga zajedno. Tamo,daleko, još dalje, vidimo čoveka, čoveka inteligentnog i senzitivnog duha. Posmatrajmo ga. Možda se on jednom duboko zagledao u užas sopstvene egzistencije. Možda je previše vidio!Možda je susreo nagrizajuće ralje vremena, ili sopstvenu ništavnost - to da je puka čestica - ili prolaznost i slučajnost. Njegov strah je bio sirov i užasan do dana kada je otkrio da žudnja ublažava strah. Otuda je primio žudnju u svoj duh, a žudnja, brutalni takmac, uskoro je izgurala sve ostale misli. A žudnja ne misli; ona čezne, ona se usredsređuje. 

Za filozofa je ponekad gore da ga razumeju nego da ga pogrešno razumeju.  

Oni koji vole istinu ne plaše uzburkane ili prljave vode. Ono čega se mi plašimo je plitka voda!  

Strast prema Berti nije prirodna - ona je natprirodna, znam - treba mi čarolija - i strast - ne može se živeti bez čarolije. Život bez strasti - ko može da živi takav život? Možete li Vi? Može li iko?”

Ne volim opasnost! Ako je nešto privlačno, to nije opasnost - mislim da je privlačno bekstvo, ne od opasnosti već od sigurnosti. Moguće da sam živio suviše bezbedno. Živeti bezbedno jeste opasno. Opasno i smrtonosno. Moćna misao.

Najpoželjnija žena najviše zastrašuje. Naravno, ne zbog onoga što ona jeste, već zbog onoga što mi od nje pravimo. Baš tužno!
Tužno za ženu koju nikad ne upoznamo, a isto tako tužno i za muškarca.

Uvek sam verovao, da smo više zaljubljeni u želju nego u ono što želimo. 

Čudna ljubav: oboje se grejemo na suncu čarolije onog drugog.

Postoji li možda tako nešto kao što je aktivno zaboravljanje - zaboravljanje nečega ne zato što je nevažno, već zato što je isuviše važno?

Ona je bekstvo, opasno bekstvo, bekstvo od opasnosti bezbednog života. A isto tako i strast i misterija i čarolija. Ona je veliki oslobodilac koji nosi izbavljenje od smrtne kazne. Ona ima nadljudske moći; ona je kolevka života, velika majka ispovednica: oprašta sve što je divlje i bestijalno u njemu. Omogućuje mu sigurnu pobedu nad svim takmacima, sa trajnom ljubavlju, večnim prijateljstvom i beskonačnim postojanjem u njenim snovima. Ona je štit od zuba vremena, nudi spas od ponora iznutra, sigurnost od ponoru ispod.

Mi sumnjičavci moramo biti oprezni. I jaki. Religiozni poriv je opak. Da li je moj poziv da budem sveštenik skeptika? Treba li da se potrošim otkrivajući i uništavajući religiozne želje, ma kako da su skrivene? Neprijatelj je užasan; plamen verovanja neprekidno se hrani strahom od smrti, zaborava i besmisla.

Život - bljesak između dve identične praznine, tame pre rođenja i one posle smrti. Život - bljesak između dve praznine. Nije li čudno koliko smo preokupirani drugom prazninom, a nikad ne razmišljamo o prvoj?”

Sanjam o ljubavi koja je više od žudnje dve osobe da jedna drugu poseduju. Jednom, ne tako davno, pomislio sam da sam je našao. Ali pogrešio sam.
Maštam o ljubavi u kojoj dvoje ljudi gaji zajedničku strast traganja za nekom višom istinom. Možda ne treba to da zovem ljubavlju. Možda je pravo ime za to prijateljstvo.”

Rosa najviše pada onda kada je noć najmirnija.

Ne stvaraj decu dok nisi spreman da budeš stvaralac i da izrodiš stvaraoce. Pogrešno je stvarati decu iz potrebe, koristiti ih da olakšaš samoću, da reprodukujući svoju kopiju obezbediš svrhu u životu. I isto tako je pogrešno da, sejući seme u budućnost, težiš besmrtnosti - kao da sperma može da sadrži tvoju svest!

Dužnost, ispravnost, vernost, nesebičnost, ljubaznost - ovo su narkotici za uljuljkivanje u san. San tako dubok da se iz njega budimo, ako do toga ikada dođe, tek na samom kraju života. A i tada samo da bismo shvatili da nikad nismo stvarno živeli.

Ključ dobrog življenja je prvo želeti ono što je nužno, a onda voleti ono što se želelo. 

Amor fati - voli svoju sudbinu.