Vreme vladavine korone. Ulazimo u četvrtu nedelju karantina. Trudim se da ne mislim previše o tome. Vreme idealno za presabiranja, razmišljanja. Gledam na to kao dar i priliku da se ponovo okupimo, malo više razgovaramo, volimo i praštamo, izvučemo neku pouku za ubuduće.
Čitam, možda i previše, otuda moje vraćanje blogu. Moj beg i utočište. Samo Moje vreme.
Vraćam se poeziji. Od sad pa nadalje svako veče jedna pesma na dar.
Where late the sweet birds sang: LXXIII
TTi sad u meni gledaš one ure -
Kad lišće s grana ode svome kraju
I one gole od zime drhture
Ko pusti hor gde ptice ne pevaju.
U meni vidiš belog dana veče
Čije je sunce zašlo s ruba plava;
Kog će odneti crna noć što teče -
Drugo ja smrti u kojoj sve spava.
U meni vidiš vatre plamsaj žuti
Što na pepelu leži uspomena,
Kao na odru gde će izdahnuti
Tim sagorena - čime je hranjena.
To što vidiš ljubavi moć daje,
Jer ljubiš ono što skoro nestaje.
preveo: Sima Pandurović
Pjer Puvi de Šavane
