Dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1980
JOŠ JEDNA ANTINOMIJA
Da li sam uradio ono što je trebalo da uradim ovde na zemlji?
Bio sam gost u kući pod oblacima,
Gde teku reke i obnavljaju se žitarice.
Šta s tim što sam pozvan, ako sam odsutan?
Bio sam gost u kući pod oblacima,
Gde teku reke i obnavljaju se žitarice.
Šta s tim što sam pozvan, ako sam odsutan?
Sledeći put rano ću potražiti mudrost.
Ne bih se pretvarao da mogu da budem kao drugi.
Iz toga proizilazi samo zlo i patnja.
Ne bih se pretvarao da mogu da budem kao drugi.
Iz toga proizilazi samo zlo i patnja.
Odričući se, izabrao bih sudbinu u pokori.
Obuzdao bih vučije oči i proždrljivo grlo.
Ja, stanovnik nekog vazdušnog manastira,
S pogledom na grad u dolini koji se presijava
Ili na potok, brvno i stare kedrove,
Prepustivši se samo jednom zadatku
Obuzdao bih vučije oči i proždrljivo grlo.
Ja, stanovnik nekog vazdušnog manastira,
S pogledom na grad u dolini koji se presijava
Ili na potok, brvno i stare kedrove,
Prepustivši se samo jednom zadatku
Koji tada ipak ne bi mogao biti ostvaren.
OVAJ SVET
Ispostavlja se da je to bio nesporazum.
A doslovno to je bila samo proba.
Reke će se odmah vratiti na svoje izvore,
Vetar će se zaustaviti u svom kruženju.
Drveće umesto da pupi rašće prema svom korenju.
Starci će potrčati za loptom,
Pogledaće se u ogledalu i ponovo će biti deca.
Mrtvi će se probuditi, ne shvatajući to.
Dok se sve, što se dogodilo, ne vrati u pređašnji položaj.
Kakvo olakšanje! Odahnite, vi koji ste dugo patili
A doslovno to je bila samo proba.
Reke će se odmah vratiti na svoje izvore,
Vetar će se zaustaviti u svom kruženju.
Drveće umesto da pupi rašće prema svom korenju.
Starci će potrčati za loptom,
Pogledaće se u ogledalu i ponovo će biti deca.
Mrtvi će se probuditi, ne shvatajući to.
Dok se sve, što se dogodilo, ne vrati u pređašnji položaj.
Kakvo olakšanje! Odahnite, vi koji ste dugo patili
***
A knjige će ipak ostati na policama, odvojena bića,
Jednom stvorena, još mokra
Poput lješnjaka zablistalih pod drvom u jesen,
I dodirivane, otvorene, počele živjeti
Unatoč vatrama na horizontu, dvorcima raznesenim,
Plemenima u pokretu, planetima u kretanju.
«Mi jesmo,» one govore,
Čak i kada im istrgnu stranice, ili im plamen
oliže slova.
Toliko izdržljivije
Nego što smo to mi, čija krhka toplina
Hladi se u sjećanju, rasprši se, nestaje.
Zamišljam zemlju kada mene više neće biti:
Ništa se ne događa, nema gubitka, još uvijek je čudna parada,
Ženske haljine, orošeni ljiljani, pjesma u dolini,
Pa ipak knjige će biti na policama,
Dobro pristigle, nastale od ljudi ali isto i od zračenja, visina.
Jednom stvorena, još mokra
Poput lješnjaka zablistalih pod drvom u jesen,
I dodirivane, otvorene, počele živjeti
Unatoč vatrama na horizontu, dvorcima raznesenim,
Plemenima u pokretu, planetima u kretanju.
«Mi jesmo,» one govore,
Čak i kada im istrgnu stranice, ili im plamen
oliže slova.
Toliko izdržljivije
Nego što smo to mi, čija krhka toplina
Hladi se u sjećanju, rasprši se, nestaje.
Zamišljam zemlju kada mene više neće biti:
Ništa se ne događa, nema gubitka, još uvijek je čudna parada,
Ženske haljine, orošeni ljiljani, pjesma u dolini,
Pa ipak knjige će biti na policama,
Dobro pristigle, nastale od ljudi ali isto i od zračenja, visina.
***
"Tako srećan dan...
Nisam znao nikoga kome bi bilo vredno zavideti.
Što se zlo dogodilo, zaboravio sam.
Nisam se stideo misli da sam bio onaj koji sam.
U telu nisam osećao nikakav bol.
Uspravljajući se, video sam plavo more i jedra."
***
Vera je kad neko ugleda
Listak na vodi ili kaplju rose
I zna da su tu - jer su oni večni.
Makar se snilo il oči sklopilo,
Na svetu biće samo što je bilo,
A vode rečne list dalje odnose.
Vera je i to ako neko rani
Nogu kamenom i zna da kamenje
Zato je da bi nogu nam ranilo.
Gledajte kakve drvo baca senke,
Senka i nas i cveća pada na zemlju:
Što senku nema, nema ni opstanka silu.
"Želeći da opravda postupke, smatrane dotle nečasnim, promenio je običan smisao reči.
Nisam znao nikoga kome bi bilo vredno zavideti.
Što se zlo dogodilo, zaboravio sam.
Nisam se stideo misli da sam bio onaj koji sam.
U telu nisam osećao nikakav bol.
Uspravljajući se, video sam plavo more i jedra."
***
Vera je kad neko ugleda
Listak na vodi ili kaplju rose
I zna da su tu - jer su oni večni.
Makar se snilo il oči sklopilo,
Na svetu biće samo što je bilo,
A vode rečne list dalje odnose.
Vera je i to ako neko rani
Nogu kamenom i zna da kamenje
Zato je da bi nogu nam ranilo.
Gledajte kakve drvo baca senke,
Senka i nas i cveća pada na zemlju:
Što senku nema, nema ni opstanka silu.
"Želeći da opravda postupke, smatrane dotle nečasnim, promenio je običan smisao reči.
Nerazumna smelost smatrana je hrabrim žrtvovanjem za javnu stvar; oprezna uzdržanost kukavičlukom, maskiranim lepim prividima. Zdrav razum bio je samo ispoljavanje razneženosti, velika inteligencija velika tromost.
Svirepost, dovedena do ludila, smatrana je odlikom prave muškosti; odbijanje udaraca protivnika dozvoljenim izgovorom za izbegavanje opasnosti.
Nasilniku se uvek verovalo; onaj ko se protivio nasilju uvek je bio sumnjiv.
Uspešno postavljanje zamke bilo je dokaz inteligencije; osujećivanje postavljanjem druge zamke bilo je dokaz veće veštine.
O svakome, ko je nastojao da ne primenjuje ova sredstva, govorilo se da izdaje svoju partiju i da se boji protivnika.
Rečju, preduhitriti onoga ko je pripremao udarac, navesti na loša dela onoga ko o tome nije razmišljao, za to su se dobijale hiljade pohvala.
Partijske veze bile su jače od rodbinskih, jer su efikasnije navodile čoveka da učini sve, a da mu se pri tome ništa nije zameralo.
Uspešno postavljanje zamke bilo je dokaz inteligencije; osujećivanje postavljanjem druge zamke bilo je dokaz veće veštine.
O svakome, ko je nastojao da ne primenjuje ova sredstva, govorilo se da izdaje svoju partiju i da se boji protivnika.
Rečju, preduhitriti onoga ko je pripremao udarac, navesti na loša dela onoga ko o tome nije razmišljao, za to su se dobijale hiljade pohvala.
Partijske veze bile su jače od rodbinskih, jer su efikasnije navodile čoveka da učini sve, a da mu se pri tome ništa nije zameralo.
Ovakvo udruživanje nije imalo za cilj nikakvu zakonski dopuštenu dobit, već se želelo da se zadovolji pohlepa u borbi protiv utvrđenih zakona.
Vernost obavezama nije se zasnivala na poštovanju božanskog zakona zakletve, već na saučešništvu u zločinu."
"Osvajanje vlasti".
***
PAS KRAJPUTAŠ
Moje znanje je neveliko, a pamet kratka. Trudio sam se koliko sam mogao, studirao, pročitao mnoštvo knjiga, i ništa. U mojoj kući knjige su preplavile police, leže u gomilama na nameštaju, na podu, ometaju prolaz. Naravno, ne mogu sve da ih pročitam, a moje gladne oči stalno čeznu za novim naslovima. Ali, da budem jasan, osećanje sopstvene ograničenosti nije nešto stalno, samo se s vremena na vreme pojavi, blesne svest o ograničenosti naše mašte,kao da su kosti naše lobanje suviše debele i ne dozvoljavaju umu da obuhvati sve ono što bi trebalo da mu bude dato. Trebalo bi da znam sve što se događa sada, istovremeno, na svakoj tački zemljine kugle, trebalo bi da mogu da proniknem u duhove mojih savremenika i ljudi nekoliko generacija mlađih, kao i onih koji su živeli pre dve hiljade i osam hiljada godina. Trebalo bi, i šta s tim?
***
Posledice naših dela. Potpuno su nepoznate, jer svako ulazi u mnogostruke veze s okolnostima i delima drugih, mada bi izuzetno dobar kompjuter mogao to da pokaže. S nužnom ispravkom, s obzirom na slučaj - jer kako izračunati posledice pravca u kome se kotrljala bilijarska kugla posle sudara sa drugom? Uostalom, dopušteno je smatrati da se ništa ne događa slučajno. Kako bilo da bilo, nalaženje pred savršeno kompjuterizovanim bilansom našeg života(Poslednji sud) mora da začudi: dakle, odgovoran sam za toliko zla nanetog protiv svoje volje? Znači, na drugom tasu je dobro, koje nisam nameravao da učinim i koga nisam bio svestan.
***
I ja sam nekada voleo da se ogledam. Sve dok se nisam uverio šta znači odlaziti Putem svakog tela. I uzaludan je protest. Stari ljudi ipak znaju zašto ćute.
***
PROSJAČKA PESMA
***
PROSJAČKA PESMA
Pati, dušo moja i bićeš spašena,
A, ako ne propatiš, bićeš osuđena.
(Vilnenska prosjačka pesma)
Šta li su ti prosjaci imali na umu, pevajući: „A, ako ne propatiš?" Da li to znači: ako ne propatiš do kraja to što ti je suđeno? A kako to možemo da izbegnemo? Tako što ćemo se ulizivati, na primer, vladaru, ekonomu, da bi nam odredio lakši posao? Ili pak ima sasvim drugo značenje? Da će onaj ko pati biti spašen, a ko ne pati već zbog toga će biti osuđen.
***
BLIZU
Od proleća onog kad putevima hodao je Galilej,
Izgleda daleko, a blizu je.
Molio sam tamo: ,,Smiluj se nada mnom grešnim. "
I dalje čujem:
,, Gde je blago tvoje, tamo je srce tvoje. "
***
PROŠLOST
Prošlost je neprecizna . Ko dugo živi, zna koliko je to, što je video sopstvenim očima, prekriveno intrigom, legendom, umanjujućom ili uvećavajućom vešću. „To uopšte nije tako bilo!" - hteo bi da vikne, ali neće viknuti, jer videli bi samo usta kako se miču, ne slušajući glas.
***
JURENJE ZA CILJEM
Da bi se uradilo nešto, treba se potpuno predati tome, toliko da bliski ne mogu čak ni da zamisle takvu isključivost. A ona se uopšte ne svodi na količinu potrošenog vremena. Postoje još bezbrojne emotivne podvale prema samome sebi, lagana menjanja čitave ličnosti, kao kad bi jedan nadređeni cilj, izvan volje i znanja, vukao u jednom pravcu i organizovao sudbinu.
***
PREDEO SNOVA
Predeo snova ima svoju geografiju. Kad god se nađem tamo, prepoznajem vektore pravca, sistem puteva u planinama, stranu na koju treba da idem da bih stigao u traženu ulicu. To nije ponovljivost istih pojedinosti, jer one se menjaju, već kao kodirano prostorno pamćenje, ali odakle, iz kakvih davno viđenih pejzaža dolazi, teško je reći. U stvari, svi oni postoje istovremeno ili pak postoji njihov prostorni ekstrat.
***
MUŠKI
Svestan je takmičenja. Napet. Budan. Spreman za trku. Agresivno misli. Zna bolje od drugih. Popravljač sveta. Godinama prežvakava svaki poraz. Osuđuje. Nesposoban da se pomiri sa sobom.
A žena posmatra to s osmehom jer zna da je on zauzet stvarima koje prolaze i nemaju velikog značaja.
***
Verovati da smo savršeni i postepeno se uveravati da nismo savršeni. Dovoljno posla za jedan ljudski život.
***
ŽELJA
Želja za otvaranjem pred ljudima i kazivanjem svega o svom životu. Nemoguća je. Jedino ako bi se napisao psihološki roman koji bi, uostalom, bio što dalji od istine. Zasnivao bi se uglavnom na samooptužujućoj ispovesti, a zna se da savest skrupulozno optužuje svog nosioca za manje krivice da bi se sakrile veće.
***
Zaljubljivati se ne znači biti sposoban za ljubav. To je nešto drugo.
***
Više-niže. Verovatno se ništa ne može uraditi bez uverenja u svoju superiornost. A ona se dobija kad se na dostignuća drugih gleda kao kroz obrnuti dogled. Kasnije se čovek teško može osloboditi osećanja nanete nepravde.
***
Pomračenja misli, nerazumna dela,
Godine maštarija kao u snu.
Bio bi to sasvim neobičan život
Kad bi smisao njegov zavisio od mene.
(Vilnenska prosjačka pesma)
Šta li su ti prosjaci imali na umu, pevajući: „A, ako ne propatiš?" Da li to znači: ako ne propatiš do kraja to što ti je suđeno? A kako to možemo da izbegnemo? Tako što ćemo se ulizivati, na primer, vladaru, ekonomu, da bi nam odredio lakši posao? Ili pak ima sasvim drugo značenje? Da će onaj ko pati biti spašen, a ko ne pati već zbog toga će biti osuđen.
***
BLIZU
Od proleća onog kad putevima hodao je Galilej,
Izgleda daleko, a blizu je.
Molio sam tamo: ,,Smiluj se nada mnom grešnim. "
I dalje čujem:
,, Gde je blago tvoje, tamo je srce tvoje. "
***
PROŠLOST
Prošlost je neprecizna . Ko dugo živi, zna koliko je to, što je video sopstvenim očima, prekriveno intrigom, legendom, umanjujućom ili uvećavajućom vešću. „To uopšte nije tako bilo!" - hteo bi da vikne, ali neće viknuti, jer videli bi samo usta kako se miču, ne slušajući glas.
***
JURENJE ZA CILJEM
Da bi se uradilo nešto, treba se potpuno predati tome, toliko da bliski ne mogu čak ni da zamisle takvu isključivost. A ona se uopšte ne svodi na količinu potrošenog vremena. Postoje još bezbrojne emotivne podvale prema samome sebi, lagana menjanja čitave ličnosti, kao kad bi jedan nadređeni cilj, izvan volje i znanja, vukao u jednom pravcu i organizovao sudbinu.
***
PREDEO SNOVA
Predeo snova ima svoju geografiju. Kad god se nađem tamo, prepoznajem vektore pravca, sistem puteva u planinama, stranu na koju treba da idem da bih stigao u traženu ulicu. To nije ponovljivost istih pojedinosti, jer one se menjaju, već kao kodirano prostorno pamćenje, ali odakle, iz kakvih davno viđenih pejzaža dolazi, teško je reći. U stvari, svi oni postoje istovremeno ili pak postoji njihov prostorni ekstrat.
***
MUŠKI
Svestan je takmičenja. Napet. Budan. Spreman za trku. Agresivno misli. Zna bolje od drugih. Popravljač sveta. Godinama prežvakava svaki poraz. Osuđuje. Nesposoban da se pomiri sa sobom.
A žena posmatra to s osmehom jer zna da je on zauzet stvarima koje prolaze i nemaju velikog značaja.
***
Verovati da smo savršeni i postepeno se uveravati da nismo savršeni. Dovoljno posla za jedan ljudski život.
***
ŽELJA
Želja za otvaranjem pred ljudima i kazivanjem svega o svom životu. Nemoguća je. Jedino ako bi se napisao psihološki roman koji bi, uostalom, bio što dalji od istine. Zasnivao bi se uglavnom na samooptužujućoj ispovesti, a zna se da savest skrupulozno optužuje svog nosioca za manje krivice da bi se sakrile veće.
***
Zaljubljivati se ne znači biti sposoban za ljubav. To je nešto drugo.
***
Više-niže. Verovatno se ništa ne može uraditi bez uverenja u svoju superiornost. A ona se dobija kad se na dostignuća drugih gleda kao kroz obrnuti dogled. Kasnije se čovek teško može osloboditi osećanja nanete nepravde.
***
Pomračenja misli, nerazumna dela,
Godine maštarija kao u snu.
Bio bi to sasvim neobičan život
Kad bi smisao njegov zavisio od mene.
