Iz romana "Prokleta avlija" :
"Zima je, sneg zameo sve do kućnih vrata i svemu oduzeo stvarni oblik, a dao jednu boju i jedan vid."
"Obijači, secikese, kockari od zanata; krupne varalice; sirotinja koja krade i vara da bi živela; pijanice, vesela braća koja zaboravljaju da popijemo plate ili mehanski razbijači i ukoljice; bledi i potuljeni jadnici koji od opojnih droga traže ono što od života nisu mogli da dobiju i zato uživaju hašiš, puše ili jedu opijum.."
"Neki škripe zubima u snu i uzdišu, neki krljkaju i hrču kao zaklani."
"Kad svane dan, zdravom i čistom čoveku biva nešto lakše. Samo malo lakše."
"Razgovor je počeo sam od sebe. A to su i najbolji razgovori. Najpre nešto kao pozdrav, retke neodređene reči koje se traže i u dodiru ispituju."
"On je govorio iz njih. A imao je čudan dar da se posve malom promenom u glasu oponaša govor lica o kome je reč, i da bude čas valija, čas prosjak, čas grčka lepotica; a posve neznatnim pokretima tela ili samo ličnih mišića mogao je da prikaže u potpunosti hod i držanje jednog čoveka ili kretanje životinja ili čak i izgled mrtvih predmeta."
"Noć bez zvezda i meseca. A pred njima se celom jednom stranom mračnog vidokruga dizao večernji Stambol, nalik na vatromet koji je zastao u poletu."
"Te noći je fra Petar sa azijske obale, gdje je trebalo da se prognanici iskupe pre polaska, video prvi i posljednji put Carigrad u svoj njegovoj sili i ljepoti. - Vazduh je bio mlak i sladnunjav. Čovek se osjećao zbunjen i izgubljen među dvije desetine saputnika."
"Ama kako nema, bolan brajko? Ne huli i ne govori budalaštine. Dok god ima mraka, biće i svanuća. Vidiš li ti ovu ljepotu u Boga?"
"Obijači, secikese, kockari od zanata; krupne varalice; sirotinja koja krade i vara da bi živela; pijanice, vesela braća koja zaboravljaju da popijemo plate ili mehanski razbijači i ukoljice; bledi i potuljeni jadnici koji od opojnih droga traže ono što od života nisu mogli da dobiju i zato uživaju hašiš, puše ili jedu opijum.."
"Neki škripe zubima u snu i uzdišu, neki krljkaju i hrču kao zaklani."
"Kad svane dan, zdravom i čistom čoveku biva nešto lakše. Samo malo lakše."
"Razgovor je počeo sam od sebe. A to su i najbolji razgovori. Najpre nešto kao pozdrav, retke neodređene reči koje se traže i u dodiru ispituju."
"On je govorio iz njih. A imao je čudan dar da se posve malom promenom u glasu oponaša govor lica o kome je reč, i da bude čas valija, čas prosjak, čas grčka lepotica; a posve neznatnim pokretima tela ili samo ličnih mišića mogao je da prikaže u potpunosti hod i držanje jednog čoveka ili kretanje životinja ili čak i izgled mrtvih predmeta."
"Noć bez zvezda i meseca. A pred njima se celom jednom stranom mračnog vidokruga dizao večernji Stambol, nalik na vatromet koji je zastao u poletu."
"Te noći je fra Petar sa azijske obale, gdje je trebalo da se prognanici iskupe pre polaska, video prvi i posljednji put Carigrad u svoj njegovoj sili i ljepoti. - Vazduh je bio mlak i sladnunjav. Čovek se osjećao zbunjen i izgubljen među dvije desetine saputnika."
"Ama kako nema, bolan brajko? Ne huli i ne govori budalaštine. Dok god ima mraka, biće i svanuća. Vidiš li ti ovu ljepotu u Boga?"
