Djura Jakšić (Čobanče)
SIROČE
Zelen-lišće goru kiti,
Miris-cveće polje šara,A u lugu sirotašce
Tihu goru razgovara:
»I ti imaš majke svoje,
Goro čarna, goro mila!
Pa te tvoja dobra majka
Danas lepo opremila.
Kadiveli-dolamicu
Obukla ti od miline,
Išarala meke grudi:
Ravna polja i doline.
Pa kada je u samoći
Tvoga srca želju čula,
Mirisom te duše svoje
U milosti zadahnula...«
I još dete mekim glasom
Tužnoj gori zborit' poče,
Al' uzdahnu gora čarna:
»... O, siroče!... O, siroče!...«
Samo čovek, tvrda srca,
Mirno sluša, hladno ćuti;
Tek od gladi kad premine,
Na grobu će uzdahnuti.
***
"Da l' ponoć tako mirno putuje?
Ni vazduh tako mirno ne gazi —
K'o da sa onog sveta dolazi?
Il' kradom oblak ide naviše?
Il' bolnik kakav teško uzdiše? "
***
"Po tamnom krilu neme ponoći,
K'o grdan talas jedan jedini
Da se po morskoj valja pučini —
Lagano huji k'o da umire,
Il' da iz crne zemlje izvire."
"Mnogo je dana, mnogo godina
Mnogo je gorkih bilo istina.
Mnogo mi puta drhtaše grudi,
Mnogo mi srca cepaše ljudi.
Mnogo sam kaj'o, mnogo grešio
I hladnom smrću sebe tešio.
Mnogu sam gorku čašu popio,
Mnogi sam komad suzom topio ...
O majko, majko, svet je pakostan,
Život je, majko, vrlo žalostan..." (Ponoć)
***
"Kad bi moma zvezda bila,
nikad ne bi duša moja
bela danka zaželila."
***
DA L' TO . . .
Da l' to ponoć na sneg pada,
Te mu senči beli cvet?
Il' je ponoć moga jada,
Crne kose sviloplet?
Il' je zora moga nada,
Vitog tela laki kret?
Ah, ona je, ona, mlada —
A to mi je ceo svet! . . .
