уторак, 24. јануар 2017.

Moj izbor:Charles Baudelaire




Ljubav prema laži



Dragano nehajna, kad te gledam tako
Kroz svirku što stiže do najdaljeg kuta,
Gde se krećeš skladno i nijaš polako
Dok ti dubok pogled u dosadi luta,


Kad posmatram ispod svetiljki što gore
Bolešljive čari tvoga bledog lika,
Gde večernje luče liju rumen zore,
I oči privlačne, ko sa starih slika,


Velim : Lepa je i sveža neobicno!
Uspomena silna, kula carskog grada!
A telo i srce njeno breskvi slično,
Zrelo je da njime vešt ljubavnik vlada!


Šta si? Vaza koja čeka suze vajne,
Ili božanstveni plod jesenji slatki?
Miris što dočara oaze beskrajne,
Kotarica cveća il' uzglavak glatki?


Ja poznajem oči pune tuge jasne,
Gde se draga tajna nikakva ne skriva,
Bez nakita škrinje male i prekrasne,
Još praznije no vi, o Nebesa siva!


Al' što da ne traju prividne ti čari,
Na veselje srcu kome gode laži?
Ravnodušnost tvoja il' glupost, šta mari!
Zdravo, Masko lepa! Ljubim tvoje draži!


***
  

ALBATROS 


Dokoni mornari od zabave love
često albatrose, silne morske ptice,
na putu nemarne, tihe pratilice
ladja shto nad ljutim vrtlozima plove.

Na daske od krova spuste ih sputane.
Kraljevi azura, nevešti, zbunjeni,
belim i ogromnim krilima skunjeni
mašu k'o veslima na obadve strane.

Maločas prekrasan, a sad smešan, jadan,
krilati se putnik bori s okovima;
s lule jedan mornar duva mu dim gadan
u kljun, drugi mu se ruga skokovima.

Tom knezu oblaka i pesnik je sličan;
on se s burom druži, munjom poji oči,
ali na tlu sputan i zemlji nevičan,
divovska mu krila smetaju da kroči.






  • 0

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...