понедељак, 23. јануар 2017.

Moj izbor: Miloš Crnjanski



Rastali smo se
i sišli iz grada.
Kao dve suze, kad naporedo kanu,
sa naboranog lica.
 Na vodi su nas čekale lađe.
Tvoja ode prva.
Moja je obilazila ostrva.
 Sedeo sam poguren i crn,
pust,
kao Mesečeva senka.
Miloš Crnjanski

***


PUTNIK

Idem slobodno,
niko mi nije odneo,
da ljubim, tužnu noć.
Raširim ruke, ali ne u zore
nego u more i noć.

Osmehom ulazim, stigo ma kud,
u tužne i bolne jave.
Kad volim, meni i gresi svud
nebesa pletu,
oko radosno pognute glave.

Ostavljam bolnim osmehom san,
da prođe i ode i mre.
Ljubav je put beskrajan
na kom je dozvoljeno sve.

Ne žalim ni tebe ni sebe ja,
i smešim se na daljine.
Umor mi samo u očima sja,
i sve što ištem od tebe
to je: časak-dva
tišine, tišine.

Jegerndorf, 1915.


***



Došlo je doba
da nam duša sve lekove zna,
i nikog, nikog ne treba,
ponosna beskrajna.



***



U crnom dugom svilenom plaštu
po svetu bludim.
I svud gde stignem šapatom budim
bolan osmeh, suze i maštu.



***



Lutam, još,vitak, sa šapatom strasnim
i otresam članke, smehom prelivene,
ali, polako, tragom svojim, slutim;
tišina će stići, kad sve ovo svene,
i mene, i mene.



Aleksandar Kumrić

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...