субота, 14. јануар 2017.

Мој избор: Бранко Миљковић



УСНИХ ЈЕ ОД КАМЕНА

Нека твоји бели лабуди кристална језера сањају,
али не веруј мору које нас вреба и мами.
Просторе невидљива снага сања којој се
сунцокрети клањају
видиш ли окренута заборављеним данима у
тами?

Тебе три света воле три те ватре прже. А ми
идемо испред наде коју лутајуће пустиње
прогањају.
Они смо што су све измислили и остали сами,
жено од светог мермера бела утехо којој се
приклањају.

На звучним обалама где древно завршава море
каменим срцем слутиш: ваздух је велико чудо.
Нек траје лепота сунца до последњег сна, горе
према врховима који загубише нам траг. Ал лудо
не веруј томе мору које нас вреба и и мами.
Кристална језера сањај у тами.

***

РАВИЈОЈЛА

Твоје је срце узрок дана и  ноћи
Време слично сунцу дубоком и празни
Забрањени славуји славни али без моћи
Твоје је срце узрок дана и ноћи
Да све што прође врати се по казни
Тужна посестримо чемера и буне
Пелен је једини лек и горка нега
Срцу још горчем што се тобом куне
Тужна посестримо чемемра и буне
Јетких мудраца с измишљена брега
Твоје је срце у другима, ти само певаш
И твоја их празнина све више очарава
Опроштена им опрост доснева
Твоје је срце у другима док певаш
О искри искреној која очајава
У таштом пределу коме одолеваш.




Miloš Golubović




Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...