петак, 29. април 2016.

Moj izbor - srpske narodne poslovice


 Ako budeš most svak će te gaziti.

ako dugo žive skupa, životinje se zavole a ljudi zamrze

ako želiš izgubiti prijatelja posudi mu novac

ako je i koliba, naša je

ako u starosti želiš odmor moraš u mladosti uneti  napor

biser ne valja pred svinje posipati

blago onome ko zna da ne zna a hoće da zna

bol se savlada strpljivošću

bolje saviti nego slomiti

bolje se od po puta vratiti nego rdjavim do kraja ići

bolje ukor mudrog nego hvala ludog

budalu ne treba tražiti, sama se javi

vinograd ne ište molitve nego motike

vo se veže za rogove a čovek za jezik

vodu koju ćeš pit, nemoj mutit

vuk dlaku menja ali ćud nikad

gde žena buči, tu muž muči

gde ima dima ima i vatre

gde je stida, tu je i poštenja

gladan pas i na gazdu laje

da je srce tvrdje od kamena opet bi ga rastopilo zlato

da pogleda, možda bi i vidio

darovan kolač često u grlu zapne 

dobar glas daleko ide, a zao još dalje

dobro se ne pozna dok se ne izgubi

dok je šiba tanka treba je ispravljati

dok se muke ne namuči, pameti se ne nauči

duboka voda je bistra a plitka mutna

dje će kruška no pod krušku

e, da je baba deda


za jedan dobar dan mnogo se zlih pretrpi

za nevolju i medved igrati nauči

za čisto zlato rdja ne prijanja

zid ruši vlaga a čoveka briga


zlatan lanac slobodu ne pruža

zlo brzo dodje a polako prodje


inat je zao zanat

ispeci pa reci

istoriju pišu pobednici, to je razlog što je ona puna neistina

jezik kosti nema ali kosti lomi

kad krivo sjediš nakrivo ćeš i pasti

ko je jači taj i tlači

ko pita ne skita

ko se dima ne nadimi taj se vatre ne ogreja

ljubav i sloga nemoguće omoguće

najčešće opeče potajan žar

na tudjim ledjima lako je breme

ne stoji kuća na zemlji nego na ženi

nemoj, pa se ne boj

tvrd je orah voćka čudnovata, ne slomi ga al zube polomi

u sreću se uzda lud, a pametan u svoj trud

uzdaj se u se i u svoje kljuse

što je život skuplji, karakter je jeftiniji






среда, 27. април 2016.

Moj izbor - Blago cara Radovana / Dučić






- I začudo, nijedan čovek ne ume da odmeri sreću koju ima, nego samo sreću koju nema. 

Ljubav je osećanje koje je rezultat svih drugih osećanja, zbir svih drugih mogućnosti čovekovih, najviših i najčistijih. Ljubav je najveći izvor snage za iluziju, i najdublji dokaz moći za akciju.

Ako ljubav zavisi od naše slobodne volje, zašto ne prestanu voleti oni koji bi hteli da prestanu...
U ljubavi se oseća više nego što treba, pati više nego što se misli, sanja više nego što se živi i kaže ono što ni sami ne verujemo.Govoriti o ljubavi, to je već pomalo voleti.Čovek o ženi zna samo ono što je sam izmislio i u što je samo on verovao. Odista, u odnosima između čoveka i žene, žena je uvek superiornija. Možda bi užasi ljubavi bili manji kada bismo mogli voleti samo one koje bismo hteli.Velike zvezde se vide samo u sutonu dana, a velike ljubavi samo u sutonu sreće

 Najlepša je žena u ljubavi ona za koju kažemo da je lepa, a ne znamo zašto.Ima odista najlepših očiju koje ne umeju pogledati, i najlepših usana koje se ne znaju osmehnuti.Žena ima više nežnosti, a čovek više dobrote; žena je velikodušna, a čovek je plemenit. Žena oprašta, ali ne zaboravlja, a čovek zaboravi i kada ne oprosti.Žena je ipak i neosporno, najveća iluzija čovekova. Ne postoji ni jedna sreća koja je u stanju da domaši radost ljubavi.Žena je oduvek, neosporno, i najveći podstrek uma i ljudske energije. Ona je inspirator kao Bog i priroda.Mi ljubimo jer je naša duša prepuna nežnosti, a naše telo prepuno strasti.Postoje sveštenici od kojih ti omrzne vera, vojskovođe od kojih ti omrzne vojska, činovnici od kojih ti omrzne država i žene od kojih ti omrzne ljubav.

Ne treba prijatelja ceniti po pravdi nego po srcu.Čoveka najiskrenije volimo kada ga volimo zajedno sa njegovim nedostacima, čak kada ga volimo baš zbog njegovih nedostataka.Naš neprijatelj, to još nije naš naopasniji protivnik, jer često od neprijatelja napravimo docnije dobrog prijatelja. Ali lažni prijatelj, to je najgori i naopasniji čovek u našoj okolini.Neprijatelj nas gleda često samo kroz jadnu zabludu koje se docnije može da odrekne, i da je se najzad i sam stidi; ali nas lažni prijatelj gleda kroz svoju prirodu koja je poptuno suprotna našoj prirodi, i kroz svoje interese koji su savršeno nepromjenljivi sa našim dobrom i našim mirom.Najbolji prijatelji, to su oni u čijem društvu možemo da ćutimo, a da se ipak osećamo dobro kao da najsrdačnije razgovaramo.Sa neprijateljem se može razgovarati, ali se ne može ćutati. Tako je ćutanje jedna mera prijateljstva.

Mladost, to je bogatstvo i kraljevanje; to je čar telesne lepote i duhovne svežine.Mladost, to su radosti prečeste i prenagle; svi izvori optimizma otvoreni; a san stavljen iznad istine, i ljubav iznad života. To su namere od kojih su uvek polovina herojskih a polovina razbojničkih.Treba imati mnogo mudrosti, pa znati ostareti bez ružnoće, bez pakosti i bez tuge, - tri kobne stvari koje idu zajedno.Čovek koji voli žene nikad ne ostari; a čovek koji traži društvo mladića nikad ne tuguje.Nesrećna je starost jedino kad čovek i samog sebe preživi; a to je kad više ne stvara, niti više učestvuje u životu.

Imaju samo dva tvorca u svemiru: Bog i pesnik, prvi sve počne, a drugi sve dovrši.Tajna pesnikovog stvaranja isto je tako duboka i neobjašnjiva kao i tajna božjeg stvaranja.Pesnik je tumač božanstva, jer je božanstvo slika čovekovog ideala.Danas je najmanje onih koji sebe traže, to jest koji sebe izgradjuju kroz beo život.

Svaki je čovek heroj. Nije čovek heroj samo kad svoj život stavlja na kocku, nego je on heroj i u nebrojenim malim slučajevima plemenite hrabrosti. Herojstvo ne znači hrabrost trenutnog pregnuća, nego neograničena predanost ideji. Otkud heroju instinkt da pogine za druge? Kako to da ljubav za ideal postane moćnija od instinkta za život? To je zato što je ljubav jedna sila mračnija i strašnija nego i instinkt za život. Ljubav u svim njenim oblicima, to je jedno sveobimno osećanje, isključivo, nerazumno, iznad života i smrti.
Žeđ za vlašću je strašnija nego žeđ za vodom. Sva mudrost kraljeva je u tom da ta snaga njegove vlasti ne bude samo fizička nego i duhovna i moralna.Mi najčešće volimo one koje poznajemo, a najvećma cenimo one koje ne poznajemo.

U čovekovom životu je izvesna samo prošlosti; jer sadašnjost ne postoji, a budućnost će tek postojati. Zbog takve neizvesnosti svog života čovek nije prestajao da razbija vrata ćutanja na velikoj i tamnoj tvrđavi sudbine.Četiri velika pokretača i tvorca među ljudima , to su pesnik, heroj, kralj i prorok.Proroci su večiti borci za nešto što je više od svega onog za što se bore obični ljudi, ili za koje žive narodi, a to je viši zakon.Oni su bili najveći nosioci božanskih zaveta i otkrivači obetovanih svetova.





понедељак, 25. април 2016.

Moj izbor - Citati




„Savršenstvo se ne postiže kada više nemamo šta da dodamo, već kada više nemamo šta da oduzmemo.“ Antoan de Sent Egziperi

"Svako treba da se drži svoje staze, da ne skreće na tudju.Ne znam, doduše, koja je staza moja, ali znam koja nije." Meša Selimović

Uvek se mora znati šta se pogađa ako se promaši cilj. Milorad Pavić


Ko ume da se raduje ima čemu da se raduje, radost je privilegija onih koji skromno misle o sebi a lepo o životu. Duško Radović 


Sarkazam: poslednje utočište skromnih, čestitih ljudi, u situacijama kada se privatnost njihovih duša nasilno napadne. Fjodor Dostojevski


Čovek je kao razlomak čiji je brojilac ono što on jeste,a  imenilac ono što on misli o sebi. Što je imenilac veći, razlomak je manji. Tolstoj


Ono što nam najviše nedostaje u zivotu, to je neko ko bi nas prisiljavao da činimo ono što mozemo. Tomas Edison

Ako imaš mana, popravi se, ako ih nemaš, čuvaj se. Kineska poslovica

Porazi su samo kratka odmarališta za buduće pobede. Mihajlo Pupin


Nauči od mudrijeg, to ti je velika korist. I nauči drugog, to ti je velika zadužbina. Dositej Obradović


Dobro je znati šta ljudi misle i govore, ali ne treba svakoga goniti koji što protivno rekne. Osobito ljude, koji, po nesreći, imaju pravo. Vuk Karadzic

Život svakog čoveka je put ka samom sebi, pokušaj jednog puta, nagoveštaj jedne staze. Herman Hese

  
Izvor naše sreće je u subjektivnim osobinama: plemenitom karakteru, pozitivnom duhu, vedrom umu i zdravom telu - Artur Šopenhauer

Čoveku koji je intelektualno viši od drugih, samoća pruža dvogubu korist: prvu, što je sam, i drugu, što nije s drugima.  Artur Šopenhauer

Nikad čovek ne može da kaže toliko mudrosti, koliko može da prećuti ludosti  - Jovan Dučić
Mudar čovek s podjednakom mirnoćom prima pohvale i podnosi uvrede -  Konfučije

Protiv svakog zla postoje dva jaka oružja - vreme i tišina.- Kristijan Grendal


Možda nikad nismo bili toliko slepi, kao kada bismo se gledali u oči da bismo se prepoznali - Kristijan Grendal


Ne kidajte grubo niti prijateljstva, jer ako ih treba ponovo vezati, ostaće čvor - Abraham Linkoln


Stepen razumevanja je različit kod svakoga.Ono što ti ja hoću reći vredi samo toliko koliko ti možeš shvatiti..." Rumi

Kad nam sreća zatvori jedna vrata, često nam otvori i druga, ali mi ponekad znamo predugo gledati u ona zatvorena i ne vidimo otvorena - Helen Keler

Ljubav se stiče polako - od jednog po jednog čoveka. Jedan i jedan čovek nikada nisu dva, a samo ponekad su par...   Milorad Pavić


Mudar čovek ne kaže sve što misli, ali misli sve što kaže - narodna izreka


Tragedija života krije se u tome što brzo postajemo stari, a prekasno mudri  -  B.Franklin


Čudno je koliko je malo potrebno da budemo srećni, a još čudnije kako nam baš to malo nedostaje - Ivo Andrić


Ne postoje naši stalni prijatelji i naši stalni neprijatelji, postoje samo naši stalni interesi - Čerčil


Kad kuješ svoju sreću, ne udaraj bližnje po prstima - Ibn Zafar


Reci mi s kim se družiš, pa ću ti reći ko si. - Gete


Prijatelje stvara sreća, a proverava nesreća


Ako pri svakoj prijateljskoj usluzi odmah misliš na zahvalnost, onda nisi darovao, već prodao - Dostojevski


Ne brinite kad vam pričaju iza ledja to je zato što ste uvek bar za jedan korak ispred njih.


Ruka koja daje uvek je iznad ruke koja prima.


Ako žena nadje ljubavnika znači ili da je sita svog muža ili da nije. Narodna


Svet je pozornica, a život dolazak na nju: dođeš, vidiš, odeš. Demokrit.


Gde su potrebne ruke, reči su suvišne. Ezop


Ćutnja je odmor duše. Frensis Bekon


Svako poseduje upravo onoliko sujete koliko mu nedostaje razuma. Niče


Ništa nije skuplje od početka. Niče


Nesrećan je upitani koji nije u stanju da da odgovor.


Sreća je kao sunce, kad je najlepše, zadje. Ivan Cankar


Griža savesti nije nešto što prolazi uzimanjem sode bikarbone.Ali,ako ste je nekad osetili, to je znak da ste bili čovek..Alfred Hičkok

„U univerzumu postoji beskonačna količina nade - ali ne za nas.” Franc Kafka

„Ako sam ja ono što imam i ako onda izgubim to što imam, ko sam onda ja?” Erih From
Svet slomi svakoga i, nakon toga, mnogi postanu jaki baš na slomljenim mestima.” Ernest Hemingvej

"Slikati znaci pisati svetlom.. prvo moraš da naučiš njegovu azbuku, zatim gramatiku. Tek tad možes razviti stil i magiju." Karl Ruis Safon


недеља, 24. април 2016.

Moj Izbor - Sigmund Frojd - citati



Image result for sigmund frojd



"Frojd je jedan od najkontroverznijih naučnika XX veka. Njegov doprinos psihologiji je ogroman, a ovekovečila su ga dva otkrića: on je razotkrio misteriju ljudskog sna i prvi pronašao univerzalni ključ ka ljudskoj podsvesti."

- Veličina vešeg identiteta određuje se veličinom problema koji može da vas izvede iz takta.

- Muškarac je srećan sa bilo kojom ženom dok je ne zavoli.

- Pre nego što dijagnostikujete kod sebe depresiju i nisko samopouzdanje, obavezno se uverite da niste okruženi idiotima.

- Sve što radite u krevetu je sve predivno i apsolutno ispravno. Važno je da se to sviđa oboma.

- Psi vole svoje prijatelje i ujedaju neprijatelje, sasvim suprotno ljudima koji nisu sposobni za čistu ljubav i koji uvek mešaju ljubav sa mržnjom.

- Seksualnom devijacijom može se smatrati jedino odsustvo seksa. Sve ostalo je – stvar ukusa.

- Idealna, večita, očišćena od mržnje, ljubav postoji samo između zavisnosti i droge.

- Neuroza je nesposobnost da se toleriše nejasnoća.

- Što je besprekorniji čovek spolja, to je više demona u njemu.

- Mi nikad nismo ranjiviji nego onda kad volimo, i nikad tako beznadežno nesrećni onda kada gubimo ljubav.

- Prvi znak gluposti je potpuno odsustvo stida.

- Deca su potpuno egoistična; snažno osećaju svoje potrebe i nemilosrdno se bore da ih zadovolje.

- Ljudi su moralniji nego što misle, i mnogo nemoralniji nego što mogu da zamisle.

- Veći deo toga što je unutar nas je neshvatljivo, a ono što je prepoznatljivo je – realno.

- Svaki normalan čovek, u stvari, normalan je samo delimično.

- Ako ste oprostili čoveku sve, znači, završili ste sa njim, zauvek.

- Vreme provedeno sa mačkama nikad nije protraćeno.

- Protiv svakog čoveka čovek se može braniti, ali protiv pohvale ostaje bespomoćan.

- Mi više težimo ka tome da izbegnemo bol, nego da susretnemo radost.

- U trenutku kad čovek počne da sumnja u svoj život i svoju vrednost, on postaje bolestan.


петак, 22. април 2016.

Moj izbor: Milan Rakić








BOŽUR


Kako je lepa ova noć! Gle, svuda,
S topole, ‘rasta, bagrema i duda,

U mlazevima zlatokosim pada

Nesuštastvena mesečina. Sada,
Nad livadama gde trava miriše,
U rascvetanim granama, svrh njiva

Koje se crne posle bujne kiše,

Velika duša mesečeva sniva.
Sve mirno, tajac. Ćuti polje ravno
Gde nekad pade za četama četa…

– Iz mnoge krvi izniknuo davno,

Crven i plav, Kosovom božur cveta…

Iskrena Pesma
O, sklopi usne, ne govori, ćuti, ostavi misli nek se bujno roje, i reč nek tvoja ničim ne pomuti bezmerno silne osećaje moje. Ćuti, i pusti da sad žile moje zabrekću novim, zanosnim zivotom, da zaboravim da smo tu nas dvoje pred veličanstvom prirode; a potom, Kad prodje sve i malaksalo telo ponovo padne u obicnu čamu, i život nov i nadahnuće celo nečujno, tiho potone u tamu, Ja ću ti, draga, opet reći tada otužnu pesmu o ljubavi, kako čeznem i stradam i ljubim te, mada u tom trenutku ne osećam tako. I ti ćes, bedna zeno, kao vazda slušati rado ove reči lažne, i zahvalićes Bogu što te sazda, i oči će ti biti suzom vlažne. I gledajući vrh zaspalih njiva kako se spušta nema polutama, ti nećes znati šta u meni biva, da ja u tebi volim sebe sama, I moju ljubav naspram tebe, kad me obuzme celog silom koju ima, i svaki živac rastrese i nadme, i osećaji navale ko plima. Za taj trenutak života i milja, kad zatreperi cela moja snaga, neka te srce moje blagosilja, al' ne volim te, ne volim te, draga! I zato ću ti uvek nešto reći: ćuti, ostavi dušu nek spokojno sniva, dok kraj nas lišće na drvetu žuti
i tama pada vrh zaspalih njiva.



Čežnja

Danas ću ti dati, kada veče padne, u svetlosti skromnoj kandila i sveća, u čistoti duše moje, nekad jadne, čitavu bujicu proletnjega cveća. U sobi će biti sumrak, blag ko tvoje srce, sumrak stvoren da se dugo sanja. Na oknima svetlim zablještaće boje u taj sveži trenut prvoga saznanja... Sve će biti lepše, sve draže i više, noć koja se spušta, svet što mirno spava, dugo mrtvo polje na kome miriše kržljava i retka u busenju trava. I tako kraj cveća ostaćemo sami... - Proliće se tada, kao bujne kiše, stidljivi šapati u blaženoj tami, i reči iz kojih proleće miriše...



Pavle Paja Jovanović













уторак, 05. април 2016.

Moj izbor - Mika Antić



 Image result for mika antic

“Ne sanjamo svi jednako i to nikom ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?

...Sve se, sine moj, može naučiti iz knjiga, osim četiri stvari. Osim vrline nadanja, veštine verovanja, vizionarstva budućnosti i umetnosti strpljenja...

 ..Stići će samo onaj, koji ide.

-  Ako sad nisi ti, nikad to nećeš ni biti. Nije sve u svoje vreme, već sve u tvoje vreme.

 - Malo je bilo. Al’ ipak, kad pogledaš: dosta je sve ono što smo i rekli i prećutali

- Ako misliš da se nas dvoje nismo poznavali, oprosti, mi smo se divno poznavali.

- Hteo bih toliko toga da ti kažem, a ne znam, ne znam ništa bolje sad kad se voli.

"Večito je imala običaj da promatra zalaske sunca, raduje se kiši i neumorno broji pahuljice upletene u njenu kosu. Znala je da se smeje od srca, i kako da ugreje moje. Bila je moja inspiracija i tračak nade da sreća još postoji. Šteta što nisam znao kako da je sačuvam."

"...  danas, evo, ako dobijem poklon, ne otvaram 
ga danima. Lepše mi je da zamišljam šta 
može biti unutra. Uvek je tako sa zatvorenim 
stvarima. 
I tek kad oljuštiš omot, prestaje svaka čarolija, 
jer više nema smisla nijedna igra pogadjanja. 
Jer sve je u nama kad žmurimo, a strano kad 
otvorimo oči. I sve je naše dok želimo, a 
tudje kad se ostvari."

'' Prazna je torba najteža" - pevaju Cigani dok se vuku niz bespuća. Ja u sebi pevušim: "Prazna je torba bogatstvo, jer u nju staje mašta svega što živi i želi. U punu ne staje više nijedna mrva sna. Nijedna gipkost ovog pomalo okoštalog sveta..."

"Srećom,
jastuci ništa ne govore.
Čuvaju milion tajni
u mekoj belini perja.
Oni su kao ladje,
velike bele ladje
što plove u nemoguće,
u snove,
u bezmerja.
Uveče te odvedu.
U zoru te dovedu.
I niko ne primeti ništa.
Umiješ san sa oka 
i sve je opet u redu."

 "Ja mislim da smo svi redom
iz lepe ljubavi rođeni,
ogromne, čudne i drhtave
kao jasike zelene.
Svejedno je da li su oblaci
jesenjim nebom tumarali,
ili je košava bila,
ili je mećava bila,
ja mislim: oni su videli
sva sunca kad su nas stvarali.
Zato je kosa bebama
meka i topla kao svila.
Ja mislim da su se voleli
i mislim da su zamišljali
najlepše usne za nas,
najlepše oko i dlan.
I želeli su da budemo
najbolji na ovom svetu..."

"Bolje da sam bio trgovac. Mogao bih sam od sebe da ukradem šta mi duša hoće i da niko ne zabada oči u moj lepi život."


"Raspi brige i strahove na prozore kao jorgane. I diši... Ni ne slutiš koliko si zapravo srećan. Tek tako. Jer te ima. Jer imaš još jedno novo proleće.




Moj izbor - Miloš Crnjanski




SMIRAJ

Setim se, kako su, u ljubavi, dragi, prvi dani. Kad su ruke tople, kad se oči slede, preletajući one kutove blede, oko usana... što drhte, protkani, mutnom tišinom u kojoj su osmeh i tuga pomešani nesigurno i tamno. Klatno zvona teško i tmurno, u grudi udari me. Tad se dižem, i u mutna okna prozora, puna sitnih glasova večeri, šapućem, nesigurno, i moje ime.



понедељак, 04. април 2016.

Moj izbor - Duško Radović




Image result for dusko radovic



- Neki ljudi nas ponižavaju svojom dobrotom. Odvikli smo se od dobrote. Ne razumemo zašto nam neko nešto čini ako ne traži nikakvu protivuslugu. Dobrota se ne može vratiti jer se i ne daje. Dobri ljudi su dobri zbog sebe, a ne zbog drugih.


-  Ko ume da se raduje - ima čemu da se raduje, Radost je privilegija onih koji misle skromno o sebi a lepo o životu, 


-  Neko iz detinjstva ponese samo uspomene a neko sačuva u očima, ušima, u srcu još malo one radoznalosti i nemira pa ume da se igra i raduje malim stvarima-


Sumorni neki dani.
Sad je dobro imati prijatelja, jednostavnog,
vedrog, veselog, lekovitog.
Da nas nauci sta je vazno a sta nevazno
u zivotu.
Da nas lupi sakom po ramenu i da od tog
udarca ozdravimo.



Za ljubav su zgodni: malo vremena, nezgodna mesta, teskoba, niz otežavajućih okolnosti. Tada je ljubav lepa, samo tada cveta.Što je više vremena i prostora i raznih drugih pogodnosti, ljubav gubi draž. Nigde se tako ne mrze kao u velikim, lepo nameštenim i dobro zagrejanim stanovima.


-  Ako ne možete da nadjete izlaz iz ove situacije, promenite situaciju. Ima situacija sa izlazom.


-  Nova godina će, razume se, stići i onima koji je ne budu čekali. Medjutim, sva čar i jeste u čekanju, a ne u Novoj godini. Lepo je čekati nešto u šta ste sigurni da će doći.



- Evo nas još jednom na početku. Danas ćemo ponovo uvežbavati kompletan program života. Da budemo spremni kad jednom počnemo da živimo.

- Evo nam još jednog jutra i dana. Počnimo život ispočetka! Prvo nadjimo nekoga ko će nam za sve biti kriv. Njega svi imaju, bez njega se ne može.


- Neko je jutros obuvao cipele drškom kašike za supu, pa se odjednom setio - otkad nije pojeo ništa kuvano i toplo! U zamagljene oči navrla su mu sećanja na majku, detinjstvo, na one žute i tople supe, na one tanke, guste i slatke rezance, na svečanu zvonjavu kašika u dubokim i punim tanjirima... Rasplakao se naš sugradjanin u polumraku antrea i nekoliko vrelih suza kanulo je u davno ohladjenu i zaboravljenu kašiku.


- Da li bi ljudi mogli biti bolji? Mogli bi, ali niko neće prvi da počne. Svi imaju loša iskustva.

- Ako se plašite odgovora, ne postavljajte pitanja. Nije svako znanje lepše od neznanja.

- Svako je pametan samo onoliko koliko pameti uspe da upotrebi, a ne onoliko koliko je ima.

- Nemojte ovo jutro trošiti na uzdisanje i kajanje zbog onog što je bilo juče. Pokušajte da danas izbegnete ono zbog čega biste se mogli kajati sutra.

- Kad neko nema šta da kaže o tome šta jeste, najčešće govori o tome šta nije. Nije blesav, nije sisao vesla, nije mačiji kašalj, nije naivan, nije čuvao ovce...

- Ćutite bar danas. To što vas niko ne sluša razlog je da ćutite, a ne da govorite još više i glasnije.


- Muškarci mogu da vole samo kada nadju malo slobodnog vremena i samo one žene koje im se u tom trenutku nadju pri ruci.
- Nekada su ili zidovi bili mekši ili muškarci tvrdјi. Danas je teško naći čoveka da vam ukuca ekser u zid.
- Danas je toliko teško biti muško da su mnogi odustali. Mnogi još uvek izgledaju prilično muškobanjasto za svoje namere.

- Muškarci ne mrze žene onoliko koliko viču na njih, niti žene vole muškarce onoliko koliko ih slušaju i trpe.
- Nema lepše slike nego videti dve glave na jednom jastuku. Lepo je čak i onda kad su se našle na jednom jastuku, jer nisu imale drugi. Dobra je muka koja nas povezuje i loše je svako dobro koje nas razdvaja.


- Za ljubav je vazna i neophodna ona lepa i slatka glupost. A za brak se trazi ona odvratna i surova pamet.

-  Ne vaspitavajte decu ako ne umete. Bolje je biti nevaspitan nego lose vaspitan.

 
- Samo kukavice vole po nekoliko zena. Hrabri muskarcine plase se rizika da vole samo jednu zenu.

- Strasno je to kad imate da ispricate nesto vazno a nemate kome. A jos je strasnije kad imate kome, a nemate sta.


- Pokloni su retki i jeftini. Sve ostalo je podmicivanje.

- Hladno je. Bice vam potrebne ili rukavice ili tudja ruka.

- Budni su oni koji vole, jos spavaju oni koji su voljeni.


- Juce je neko nasao ono sto nije trazio. Ono sto je on trazio nasao je neko drugi.

- Lepse je biti necija baba nego samo baba.


- Tucite svoju decu sve dok vam ne priznaju zasto ste ih tukli.

- Neko je prevario onu koju voli sa onom sa kojom zivi.

 
- Cekajte sto duze ono sto treba da cekate. Jer kad to docekate, posle necete imati vise sta da cekate.

 
- Zenama je potreban samo mali znak, nagovestaj, jedan mig, nevidljiv detalj, sitan povod, a zatim sve rade same; vole, pate, nadaju se, mastaju i placu.

 
- Ko ima problema neka digne ruku. I neka je drzi tako dok mu ne utrne. Kad spusti ruku bice mu mnogo lakse.


-  Dok ne mislimo svojom glavom, svi mislimo isto.

-  Ko je bio voljen, zaboravio je. Uspomene imaju samo oni koji su voleli.

 
- Ima mnogo rasparenih ljudi i mnogo neparnih kombinacija.
Ili ste sami ili ste suvisni.


-  Volite se kad niste zajedno. To je prava ljubav. Ko ume da se voli samo kad je zajedno, taj ne pravi pitanje s kim je.

-  Dobro je imati oca i majku, ali je još bolje imati ćaleta i kevu. Svi očevi i majke masiraju svoju decu i iživljavaju se na njima, ali se samo sa ćaletom i kevom može iskreno razgovarati o tome. 

- U životu je dovoljno biti pametan samo dva puta: kad birate zanimanje i bračnog druga. Ko oba puta promaši, mora biti pametan celog života. 

- Ko ne zna šta mu je, neka pogleda gde mu je. Pa ako ga ne nađe - to mu je!





петак, 01. април 2016.

Ožiljak - Desanka Maksimović




Image result for desanka maksimovic



"...Ima u duši mojoj ožiljak koji samo u snu boli.
I ne znam od kog bola on je ostao,i da li je to bilo jutro ili suton kad se urezao u moju dušu..." Takva je naša duša.
Ispunjena uspomenama koje nas rastuže,nasmeju,zabole. Ponekad namjerno diramo te stare ožiljke iako znamo da nas čeka neprospavana noć. Pa onda kroz prozore gledamo u neko tuđe nebo i uzalud tražimo one zvezde ka kojima smo nekad davno upirali čeznjive poglede i samo njima odavali tajne prvih mladalačkih ljubavi.Pa se naprežemo da čujemo onaj letnji povetarac što je šaputao u krošnjama drveća ispod kojeg smo se,držeći svoju prvu ljubav za ruke,skrivali od radoznalih pogleda. Ali...umesto tog šapata samo uzdah srca svoga čujemo. Prohujalo je vreme i mnoge vode protekle....nema više ni parnjača ni zvižduka vozova koji su najavljivali da smo blizu onog koji nas na nekom sivom peronu čeka uzdrhtalog srca.Niti iščekivanja poštara da nam glas od voljene osobe donese pa da po ko zna koji put pročitamo reči koje su drhtavom rukom pisane; "ljubim te", "mislim na tebe", "nedostaješ mi".Pa prislonimo pismo na grudi i uzdahnemo od nekog slatkog bola što nam kroz srce mine... Od svega ostaše samo uspomene od kojih se pobeći ne može.Čak i kada bi znali put što vodi u zaborav, mi ne bi pošli njime.Već se uvek istom stazom vraćamo što vodi do mora uspomena.I uronimo u te talase koji nas miluju,nose,vuku u dubine....I plovimo,plovimo ka onim nekim dalekim,nedostižnim obalama što nas svake noći zovu i mame. I onda se odjednom probudimo jer se uplašimo da ćemo potonuti u tom uskovitlanom moru uspomena.A kad se pogledamo u ogledalo...vidimo ispod očiju nekoliko sitnih kapi...blistavih...slanih..."








Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...