ŽELJA
Samo tvoje toplo srce,
i ništa više.
Moj raj je polje
bez slavuja
i lire,
s jednom skromnom rekom
i malenim jezerom.
Bez ostruge vetra
u granama,
bez zvezde što bi htela
lišće biti.
Golema svetlost
koja bi bila
varnica
druge svetlosti,
u nekom polju
skrušenih pogleda.
Čisti počinak
i tamo poljubi naši,
zvonki mladeži jeke
rastvorili bi se
u daljini.
I tvoje toplo srce,
i ništa više.
***
NOKTURNO
Bojim se
mrtvog lisća.
Bojim se gaja
punog rose.
Odoh da
spavam
Ako me ne
probudiš, ostaviću kraj tebe moje hladno srce.
Sta to zvoni
tamo daleko?
Vetar u
prozorskim oknima, moja ljubavi!
Stavio sam ti
djerdane od zornih dragulja.
Zasto me
ostavljaš na ovom putu?
Ako odeš
daleko, moja će ptica plakati i zelena loza nece dati vino.
Sta to zvoni
tamo daleko?
Vetar u
prozorskim oknima, moja ljubavi?
Nikada neces
znati, sfingo od snega
koliko bih te
želeo u svitanjima kad pljušti kiša
i kad sa suve
grane pada gnezdo.
---
Kako
mi je teško
da te pustim da odeš,dane!
Odlaziš pun mene
a kad se vraćaš, ne poznaješ me.
Kako mi je teško
ostaviti na tvojim grudima
moguća ostvarenja
nemogućih minuta.
U
predvečerje
Persej ti kuje okove.
Ti bežiš na breg
ranjavajući noge.
Ne mogu te privući više
ni moje telo, ni moj plač,
ni reke kraj kojih snivaš
svoj zlatni popodnevni san.
Sa
istoka na zapad
nosim tvoju okruglu svetlost.
Tvoju veliku svetlost što drži
moju dušu u neprekidnoj napetosti.
Sa istoka na zapad…
Kako mi je teško da te nosim
sa tvojim pticama
i tvojim rukama od vetra!
John William Waterhouse
