среда, 11. јануар 2017.

Moj izbor: Federiko Garsija Lorka



Samo tvoje toplo srce,
i ništa više.
Moj raj je polje
bez slavuja
i lire,
s jednom skromnom rekom
i malenim jezerom.
Bez ostruge vetra
u granama,
bez zvezde što bi htela
lišće biti.
Golema svetlost
koja bi bila
varnica
druge svetlosti,
u nekom polju
skrušenih pogleda.
Čisti počinak
i tamo poljubi naši,
zvonki mladeži jeke
rastvorili bi se
u daljini.
I tvoje toplo srce,
i ništa više.

***

NOKTURNO 

Bojim se mrtvog lisća. 
Bojim se gaja punog rose. 
Odoh da spavam 
Ako me ne probudiš, ostaviću kraj tebe moje hladno srce. 
Sta to zvoni tamo daleko? 
Vetar u prozorskim oknima, moja ljubavi! 
Stavio sam ti djerdane od zornih dragulja. 
Zasto me ostavljaš na ovom putu? 
Ako odeš daleko, moja će ptica plakati i zelena loza nece dati vino. 
Sta to zvoni tamo daleko? 
Vetar u prozorskim oknima, moja ljubavi? 
Nikada neces znati, sfingo od snega 
koliko bih te želeo u svitanjima kad pljušti kiša 
i kad sa suve grane pada gnezdo.



John William Waterhouse




Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...