PREĆI SPRUD
Večernjača, sunčev zalazak,
Sprud nek ostane nem!
I poziv meni, jasan i lak
Na more da se otisnem.
Al’ plima što ne miruje još od davnina,
Sad kô da spava, bez šuma, pene,
Kad ono što se diže iz neznanih dubina
Natrag kući krene.
Sumrak, večernji zvon,
Noć gasi svetlost jarku!
Oproštajima i tuzi nisam sklon
Kad se ukrcam u barku.
Možda me daleko od našeg vremena, mesta
Odnese te plime ćud.
Nadam se da ću lično sresti Pilota
Kad budem prešao sprud.
