субота, 07. јануар 2017.

Hristos se rodi!


Božić je dan kada vlada neki poseban mir, dan kada vazduh miriše drugačije. 



Božić je praznik radosti

MIR Božiji, Hristos se rodi! - vekovni je pozdrav koji će se narednih dana ponavljati u većini srpskih domova, pravoslavnim hramovima, među ljudima na ulicama... Ovim rečima, iskreno izgovorenim, vernici će razmenjivati želje za zdravljem, mirom, uspehom i svakim napretkom. U njima je sadržana pravoslavna vera, ali i tradicija, istorija, identitet srpskog naroda, kao i nada u spasenje i bolje i lepše sutra.
Praznik Hristovog rođenja proslavlja se uz pregršt drevnih običaja, od kojih mnogi korene vuku iz najdubljih vekova postojanja našeg naroda. Na ovaj dan okupljaju se roditelji i deca, braća i sestre, a prazniku se najviše raduju najmlađi.
Badnjak - vidljivi simbol Isusa Hrista - naročitim obredom unosimo u domove. I kao što ta zapaljena grančica razbuktava vatru na ognjištu i jarkim plamenom osvetljava svaki kutak kuće, tako je i Isus, silom svoga božanstva, raskinuo lance ropstva grehu, preporodio čoveka i u njemu razbuktao plamen ljubavi prema dobru, vrlini i Bogu.
Hrišćanski badnjak vodi poreklo od čudesne vitlejemske noći kada se u pećini rodio Spasitelj. Apostol Luka kaže da su tada pastiri čuvali noćnu stražu kod svojih stada, ložili vatru i grejali se. Vremenom se u našem narodu razvio čitav kult vezan za badnjak i Badnje veče.
Praznik za domaćina počinje u cik zore. On se najpre prekrsti, i uz kratku molitvu, sekirom, u tri poteza, seče mladi cerić ili hrast, ali tako da padne na istočnu stranu.
Simbolika unošenja badnjaka u kuću je vrlo jasna. Gospod Isus Hristos, novorođeni Spasitelj, u vidu badnjaka ulazi u naš dom i svim članovima domaćinstva donosi zdravlje (drenov prutić), izobilje plodova zemaljskih (žito) i duhovnu radost (med), osiguranu nevinom Hristovom krvlju (vino), prolivenom na Golgoti.
BADNJE VEČESRPSKI običaji nalažu da se na Badnje veče u dom unosi badnje drvo. To čini domaćin ili neko od muških članova porodice. Stupajući desnom nogom preko praga on pozdravlja ukućane božićnim pozdravom, a domaćica ga posipa žitom iz sita. U seoskim uslovima, badnjačar potom cerove grane spušta na ognjište, dok se u stanovima on postavlja na centralno mesto oko koga će se na Badnje veče okupiti porodica. Kako je Hristos rođen u štali, običaj je da se u kuću unese i pregršt slame. U mnogim selima na Badnje veče unosi se naramak slame, na kome se postavlja posna večera.
Badnjačka večera je raznovrsna i obilna, ali strogo posna. Za bogatom trpezom treba da se okupe svi ukućani. Veselin Čajkanović kaže: “Badnjački kolač ne seče se nožem, već se lomi rukom, a jelo i piće ne smeju se sasvim pojesti i popiti nego se ponešto ostavi preko noći na onom mestu gde se večeralo. O badnjačkoj večeri, kao i prvog i drugog dana Božića, sofra se ne diže, niti se smeće izbacuje iz kuće”.
Badnjački kolač je beskvasna pogača. Uz nju se na trpezu iznosi riba pržena na ulju, pasulj, med, vino, žito, suvo i sveže voće, slatke i slane posne pite... Domaćin se prekrsti, zapali sveću, okadi trpezu i sve ukućane, pa posle molitve uz čašu vina podiže zdravicu.
Badnjačka večera je puna osmišljene hrišćanske simbolike. Pogača predstavlja Isusa, koji je sam za sebe rekao: “Ja sam hleb živi (hleb života), koji siđe sa neba.” So predstavlja božansku silu, blagodet Božju, sveća koja se pali na Badnje veče i Božić označava božanstvo. Hristos kaže: “Ja sam svetlost svetu”.
Božićno jutro za domaćicu počinje vrlo rano. Ona dočekuje položajnika, prvu osobu koja joj prema starom verovanju, ulazeći u kuću, donosi sreću, blagostanje, mir i dobru volju. Za položajnika, koji se smatra Božjim izaslanikom, obično se bira dete, jer ima čisto, bezazleno srce ispunjeno ljubavlju.
SREĆA U ČESNICIPRE ručka se zamesi i ispeče česnica - pogača, proja ili orasnica. U nju se ubacuje metalni novčić, a ukućanin koji je pronađe u komadu koji mu domaćica dodeli biće naročito srećan u godini koja je na pragu. U pojedinim krajevima pored novčića se u česnicu ubacuju i pojedini predmeti koji imaju simboliku napretka, uspeha na poslu, u poljoprivredi, učenju... Česnica se obično mesi od bogojavljenske vodice, a ukućani je lome uz molitvu “Roždestvo tvoje”, i trostruko obrtanje. Ona ima počasno mesto na božićnoj trpezi, a njeni delovi se posebno namenjuju putniku namerniku i polazniku.
Položajnik domaćine pozdravlja rečima: “Hristos se rodi!” i “Srećan Božić!”, a domaćica mu odgovara: “Vaistinu se rodi” i “Tebi srećan Bog da ga da!” Pospe ga žitom i privede vatri u koju položajnik ubacuje novčić i badnjakom džara žar blagosiljajući: “Koliko varnica toliko sreće u domu, i parica i napretka i veselja!” Zatim ga daruje i iskreno se raduje što je u njenu kuću unet novi život.
Drugi dan Božića u crkvi je posvećen Bogorodici, u znak zahvalnosti što je rodila Boga i Spasitelja, ali je u narodu još poznat i kao Božji dan. Za razliku od prvog dana, koji se svetkuje u svojoj kući, u okviru porodice, ovo je dan kada se ide u posete rođacima i prijateljima. Treći dan Božića slavi se kao praznik Sveti Stefan. Iz kuće se iznose slama i ostaci badnjaka, a negde se ugarci izgorelog badnjaka čuvaju, jer se veruje da su lekoviti.

VESELJE UZ PEČENICU
PREMA narodnim običajima, pečenica je jedna vrsta žrtve koja se prinosi Bogu i vuče korene iz vremena verovanja pre hrišćanstva, a pominje se i u starozavetnim knjigama. Poreklo je sigurno iz vremena mnogoboštva, a Crkva je ovaj običaj prihvatila i blagoslovila, sa obrazloženjem da posle božićnog posta, koji traje šest nedelja, dobro dođe jača hrana, naročito u hladno zimsko vreme.
Za pečenicu se obično kolje prase ili jagnje, a uz to neko još kolje i priprema pečenu ćurku, gusku ili kokoš. Običaj vezan za klanje pečenice, ostao je verovatno iz starih mnogobožačkih vremena, vezan za žrtvoprinošenje. Pečenica se uglavnom peče na Badnji dan. U mnogim delovima Srbije i Crne Gore vađenje pečenice iz peći prate pesme, igra i pucanje iz oružja.

VESNIK USPEHA
SRPSKI narod Božiću pridaje i mnoga svojstva koja nisu ukorenjena u hrišćanstvu. Smatra se da je ovaj dan najbolji za početak nekog velikog posla. Prema verovanjima, svako bi na Božić trebalo da posveti malo vremena uobičajenim poslovima, kako bi bili uspešno obavljani tokom cele godine. U mnogim krajevima Srbije, domaćini na ovaj dan obilaze svoje njive, šume, bašte i izvore. Smatra se takođe da je i vreme na Božić pokazatelj plodnosti godine koja sledi. Ukoliko pada sneg, a nebo bude oblačno, smatra se da će godina biti rodna i uspešna. Lep dan i vedro nebo bez oblaka tumači se kao vesnik teškog i sušnog leta.




Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...