четвртак, 15. децембар 2016.

Moj izbor: Vilijam Šekspir

HLADAN

sonet 2
Kad ti četrdeset zima skoli čelo i nagrdi rovom polje što je sjalo, privlačna ti mladost - gordo ruho belo - biće jedan dronjak koji vredi malo. I upitan tada: Šta je sa lepotom, kud se tvojih mladih dana blago dede? "U usahlom oku", ako dodaš potom to će biti stid i reči što ne vrede. Iz lepote tvoje izdanak da viri - tad bi mogo reći: "Ovo dete sada pravda moju starost i moj račun miri", jer tvoja lepota i u njemu vlada. To bi bilo - biti obnovljen - star, jadan, i gledati svoju toplu krv; a hladan.

KAD TE BUDAN SNEVAM

sonet 43
Što više žmurim, oči bolje vide, jer ceo dan ne vide što gledaju; Al kad ih sklopim, tvoj lik u njih ide, zatvorene te jasno osećaju. Kad i sen tvoja tamu svetlom čini, te u mom oku sklopljenom sja čilo, kakav bi prizor na dnevnoj vedrini, divan i blistav - tvoje biće bilo. Kako blaženo oči bi mi sjale po živom danu da te smotre zene, kad i u mrtvoj noći su sen znale tvoju da vide, u snu, zaklopljene. Svi dani su noći – dok te ne ugledam, sve noći dani – kad te budan snevam.

O RUŽO MOJA, U SVETU GOLEMU

sonet 109
Ne kaži, da mi srce izdaje tebe, mada tiho gasne, čim te ovde nije; Lakše bih se, veruj, delio od sebe, no od ovog srca, što za tebe bije. Ta ljubav mu je dom – i ako nekad odlutam – opet joj se vratim, tačno i na vreme, uvek isto rad, čio da operem ono što zablatim. Ne veruj nikad, ni kad mnome vlada slabost, što svaku ljudsku put opseda, da bi me mogla nastranost da svlada, da uzmem išta od tog što svet ispreda; O, ružo moja, u svetu golemu, bez tebe - ničeg, ti si sve u njemu.


O, GOSPO MOJA
O, gospo moja, kud žuriš sve?
Zastani, čuj, ja volim te;
Veselo i tužno ja pjevat’ znam.
Ne idi dalje, zastani rađe:
Putu je kraj kad se ljubav nađe –
To svaki pametan čovjek zna.

Šta je ljubav? I ona ima kraj.
Dok srce voli, oduška mu daj –
Budućnost ne znas, sta kome sprema.
Ne odgadjaj zato čas sreće sad,
Poljubac tvoj sam dobiti rad,
Jer duga vijeka mladost nam nema.


Sonet 18
Kad poredim tebe s lepim danom leta –
Ti si mnogo lepša, više ljupka, nežna;
Pupoljak se smrzne u maju kad cveta,
Lepota je leta vrlo kratkosežna.

Katkad sunce s neba odveć vrelo sine,
Njemu lice zlatno oblak često skriva,
Sva lepota žene sa vremenom mine –
Priroda il’ udes čari joj razriva.

Al’ tvog leta sunce nikad neće zaći –
Ti ostat’ nikad nećeš bez sadašnjeg sjaja;
Van života ti se nikad nećeš naći
Dok u pesmi ovoj večnost te osvaja.

Sve dok ljudi vide i dok život traje
Ova pesma tebi život će da daje.



Vermer




Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...