петак, 23. децембар 2016.

Moj izbor: Aleksandar Blok

UŽASNE SU VEČERI HLADNE 

Užasne su večeri hladne,
Vetar što drhti od nespokoja,
I drumom uznemirujući šum
Nestvarnih koraka bez boja.
Ko osećanje na bolest skorašnju
Hladna je svitanja pruga,
Pouzdan znak da smo u vlasti
Neraskidivog nekog kruga.

***

Svud smo. I nigde. Kročiš,
i zimski te vetar sreće.
U crkvi, po danu i po noći,
peva i gasi nam sveće.

I često se čini – u tami,
kraj zida, na uglu, daleko,
gde smo već pevali sami,
jos peva i hoda Neko.

Gledam taj vetar, ko vezan:
shvatiću – to plaši mene.
I bledim. Cekam. Al’ ne znam
na koga je red da krene.

Ja znam sve. Jer nas je – dvoje.
I niko sad reći neće,
da jos neko ovde poje,
i neko tu gasi sveće.

***

I ne znam gde si, nežna i predivna,
gordosti svojoj našla utočišta...
U čvrstom snu ja plašt tvoj plavi snivam,
pod kojim si kroz noć ledenu išla...


***

Duša za blago ima skrovište,
A ključ taj imam tek ja sam.
Ti imaš pravo, o čudovište,
Istina je u vinu, znam!



Joan Miro




Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...