петак, 16. децембар 2016.

Moj izbor: Jovan Dučić


Dučić I Milan Rakić


ČEŽNJA

Nebesa su prazna; nemo veče slazi,
negde u aleji zadnji zračak blista,
venus arhaička sama je na stazi,
gola, i sva stidna, bez smokvova lista.

Veče će joj tiho da okupa telo
u mirisu ruže i u čistoj rosi;
Mesečina mirno da posrebri čelo,
i ponoćno inje da prospe po kosi.

Gola, ona čeka; a pogled, pun žudi,
vapije u nebo, i strada, i moli!
I dok stidno oko u nebesa bludi,
čežnjom dršću prsa i udovi goli.

Tako noć prolazi tiho, jednoliko,
vetar mesečinom zasipa i veje;
Spi nebo i zemlja; i ne dozna niko
tu pagansku ljubav sred mrtve aleje.






Vojo Stanić




Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...