петак, 16. децембар 2016.

Moj izbor: Semjuel Beket


"Živeti. Izgovaram tu reč, a ne znam njeno značenje. Pokušavao sam to, a nisam znao šta pokušavam. Možda sam, na kraju krajeva, ipak živeo, a da toga nisam ni bio svestan." 


Dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1969. god.

Semjuel Beket, veliki jahač apsurda u pohodu na prosvetljenje naroda, uči životu probranim citatima.
Irac koji je neretko prvo pisao na francuskom, pa prevodio svoja dela na engleski; jedna od ključnih figura teatra apsurda, koja ipak nije umela da odoli potrebi da racionalizuje svet oko sebe; ateista koji je Bogu verovatno najviše zamerao upravo to što ne postoji.
1952. godine Beket je izdao svoje remek-delo, "Čekajući Godoa". Za ovu dramu dobio je mnoga priznanja, a kritika je pisala da je uspeo u nečemu što je teoretski nemoguće, napisao je dramu u kojoj se ne dešava ništa, a koja drži publiku prikovanu za stolice. Ali, kao što je to čest slučaj sa Beketom, njega pogrešno tumače. Dva junaka iz ove predstave nisu skitnice, kako se to uglavnom misli. Beket to nigde nije zapisao. To su samo ljudi bačeni u najosnovniji oblik postojanja. Ljudski racio ne može da se pomiri s tim da se nešto događa slučajno, bez svrhe, pa tako i ova dva čoveka osmišljavaju besmisao čekanjem Godoa za koga nisu sigurni ni da li postoji, ali koji im je potreban kako bi se nečemu nadali. Bez nade, život je samo ogoljena scena bez smisla. Beketa neprestano zaokupljuje misterija ljudskog postojanja.

***

"Koliko ću lepih stvari, važnih stvari odbaciti od straha, od straha da ne padnem u staru grešku, od straha da neću završiti na vreme, od straha da me ne zahvati, poslednji put, još jedan talas tuge, nemoći i mržnje. Raznovrsni su oblici kojima se nepromenljivost teši zbog svoje bezobličnosti." 
iveti u mašti. Pokušavao sam. Mora da sam pokušavao. Maštati. To nije prava reč. Ni živeti. Nije važno. Pokušavao sam, dok je u meni šetkala divlja zver ozbiljnosti, besneći, ričući, kidajući s mene komad po komad. Radio sam sam. Sam samcit, skriven od svih..." 

"Vraćam se i ljudima koji hodaju po zemlji, hodaju često s teretom na plećima. Možda sam ih slabo procenio, ali mislim da nisam. Zapravo, nisam ni pokušao da ih procenim. Hteo bih još samo jednom da pokušam shvatiti, da počnem shvatati kako takva bića uopšte mogu da postoje." 
"Roditi se... to znači živeti onoliko vremena koliko je potrebno da se sazna šta je ugljenik u slobodnom gasovitom stanju, zatim zahvaliti i otići." 

---
"
Vladimir: Treba samo početi iz početka.
Estragon: Zaista, to mi ne izgleda mnogo teško.
Vladimir: Teško je početi.
Estragon: Može se početi od čega bilo.

Vladimir: Jest, ali se treba odlučiti.
Vladimir: Teško je početi.
Estragon: Može se početi od čega bilo.
Vladimir: Jest, ali se treba odlučiti.."
(Čekajući Godoa)


"Znam da ću se vratiti ovamo, k sebi... i ne bih više odlazio iz sebe, ne bih više tražio od sebe ono što nemam." 
"Nekada nisam znao kuda idem, ali sam znao da ću negde stići, znao sam da će se završiti ova duga slepa etapa."

"Jer ljudima nije dovoljno da trpe, oni hoće razlog..." 
Neizmeran broj sumornih doskočica prošao je kroz njegovu neumornu glavu. Stoga je i nezahvalna!
Možda sam sve potpuno pogrešno shvatio, ali shvatio sam, i u tome je novina.
Kada ste u govnima do guše, jedino što preostaje je pesma.
Ništa nije smešnije od nesreće, priznajem. Da, da, to je najkomičnija stvar na svetu!
Zar postoji bolji način da se veliča Svemoćni od smejuljenja, zajedno sa Njim, Njegovim sitnim šalama, naročito onim lošijim?
Dva su trenutka u pisanju vredna truda: onaj u kome počinjete i onaj drugi kada ga bacate u korpu.
Koristim reči koje ste me naučili. Ukoliko više ništa ne znače, naučite me nove ili me pustite da ćutim.
Eto šta ti je čovek: vazda krivi svoje čizme za mane svojih stopala.
Imam svojih mana, ali predomišljanje iz koristi ne spada u njih.
Na Zemlji si. Tome nema leka.
Po svemu sudeći, nikada mi neće biti dopušteno da dovršim bilo šta osim, možda, disanja. Pa ipak, čovek ne sme biti pohlepan.
Ali, šta je Bog radio pre stvaranja sveta"
Najveći posao čoveka sastoji se u tome da zna šta sve mora uraditi kako bi bio čovek.
Pesnici su osećanje, a filozofi razum čovečanstva
Svi smo mi rođeni ludi; neki čak i ostanu takvi.
".. Onaj koji je mnogo čekao, čekaće zauvek." 
"Bilo koja boja, sve dok je siva."
"Doduše, ostalo mi je i srce od olovke, naravno, ali šta vredi i srce od olovke bez papira? 



"Završio sam analizu samoga sebe. Otišao sam u svemir, znao sam da ću tamo jednom naći svoje mesto, stari svemir me štiti, stari svemir pobednik. Srećan sam, znao sam da ću jednoga dana biti srećan. Ali nisam pametan." 



Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...