Trilogija III
I bude dobro da se gleda
kroz srce tužno u dan kišan,
što nabujalom jadu ne dâ
da bukne, nit da bude stišan.
I bude dobro da se ćuti
kraj stuba kog sred polja vlažna,
gde kaljavi se, pusti puti
kô prijateljstva dvòjê lažna.
I bude dobro da se smeje
put neba što se smrklo tako...
Kad znaš već: svuda tamno sve je,
onda se dalje pođe lako.
