уторак, 06. децембар 2016.

Moj izbor: Ana Ahmatova



Slika Amedeo Modigliani (Ana Ahmatova)

TEBE SE VRLO RETKO  SETIM
O, tebe se vrlo retko setim
I tvoja me sudbina ne draži,

Al’ mi duša kao da poletim

Susret s tobom ponekad potraži.
Tvoj crveni dom kao da me mami;
Crveni dom preko mutne vode,

Ali znam da u gorkoj osami

Ne smem taći sunce ti slobode
Ne daj da se sa mojih usana
Čuju reči koje ljubav mole,

Ni da budem stihom očarana –

Žudnje večne dok me pesme bole
Al’ budućnost molim tajno često
Kada noć se sećanjem zaplavi,

Naslutim nam i susreta mesto –

Susret veći neg’ svi zaboravi.

                     ****
                             

                              ****

*

                   ****
Kao na oblaku da stojim
ja prisjećam se riječi tvojih.
Od mojih riječi tebi je noću, 
ne danju, svetlije.
Otrgnuti od zemlje, viši
tako smo, kao zvijezde, išli.
Ni očaja, a niti stida
ni sada, a ni tada, nigda.
Ali te živog, i na javi
dozivam, čuješ, da se javiš.
Ta vrata koja otvori ti,
ja nemam snage zalupiti. 
 *****
"Ne ponavljaj - ti nisi dušom prazan -
onaj izraz što je nekada kazan.
Ali, možda, poezija sama
i jeste jedan citat prekrasan."
*****
"Oka ne skidam s horizonta
gde mećave plešu čardaš.
Nas dele, mili moj, tri fronta:
naš, dušmanski, i opet naš."

"Talasima lutala, šumom se krila
Priviđala se na emajlu sebi
Rastanak bih, možda, hrabro primila
Ali susret, bojim se, ne bih."



Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...