четвртак, 15. децембар 2016.

Moj izbor: Danilo Kiš




Priča posvećena slikaru Safetu Zecu

Čovek stoji pred prozorom, iznutra, i opipava pogledom a zatim i prstima, bojažljivo, zeleni okvir i ragastov, bronzanu kvaku i šrafove kojima je prićvršćena zavesa uz staklo. S one strane sad vidi samo nebo i po koji beli oblak ili je tamo možda ljubičasti sumrak, to on ne zna, on zasad samo opipava pogledom a možda i rukom, solidne forme ragastova i okvira, i pita se da li da pomeri zavesu od krupnovezane čipke ili da se maši bronzane brave i da pogleda šta je s one strane. Neki ga čudan nemir pokrenu, sama ruka polete ka bravi i on rastvori prozor širom, uz zlokobnu škripu nepodmazanih šarki. Onda čovek pogleda kroz prozor, a tamo zora, akvamarinsko nebo sa po kojim belim oblakom, saksije geranijuma i puzavica, i zelene bašte u nedogled. Uto se nad predelom promeni svetlost, naglo i samo za trenutak, i on ugleda u tom času, kroz gusto rastinje, jedan prozor nalik na ovaj za kojim sada stoji, pa se osvrće da potraži ogledalo u kojem će naći odraz ove slike i ovog prozora, kad tamo, iza njega, jedan rastvoren prozor, ali ogledala nema. Sa nameštenim osmehom čoveka koji ima iskustva sa snom i morama sna, on dolazi do tog drugog prozora, i sada mu je onaj prvi iza leđa, ali kada se nagne van, vidi samo da se promenila svetlost dana, oblaci se malo pomerili, sve je inače tu, kao malopre, kao u ogledalu, i on se ponovo okreće oko ose ogledala nigde nema a prozori se umnožavaju u nedogled, s obe strane. Iz bezumlja, čovek se tad nagne preko ragastova, i ugleda pred sobom, dole u dubini, zelenu baštu obasjanu jutarnjim suncem, procvale bagremove i puzavice, a u sredini pustog vrta, odakle još dopire šuštanje kožastog bilja, stoji sadrena Pomona i baca svoju zelenu senku po travnjaku. Odnekud iz daljine tad dopre do njega zvuk lovačkog roga,čovek iskače kroz niski prozor i jurne ka tom zvuku, ali zvuk odmiče zajedno sa njim. Jureći za tim zvukom, za tim odjekom zvuka, radoznalac dospeva, zadihan, sav mokar od rose, do zida na kojem se nalazi jedan prozor. Prozor je širom otvoren, i on se nagne da pogleda u sobu, dole, u dubini, zelena bašta u popodnevnoj gustoj hladovini, sunce ne prodire kroz bilje, samo se na sredini bašte nazire, u sumraku, sadrena Pomona koja baca svoju senku po vlažnom travnjaku. Onda gledalac skoči kroz prozor i legne na leđa u vlažnu travu.
Posmatra kako prolaze beli oblaci iznad njegove glave.
Danilo Kiš, 1973.

Safet Zec

***

Teško je podići svoju nesreću u visinu. Biti posmatrač i posmatran istovremeno.
Onaj koji je gore i onaj koji je dole. Onaj dole, to je mrlja, senka...
Posmatrati svoje biće iz aspekta večnosti (iz aspekta smrti)
Vinuti se u visine! Svet iz ptičje perspektive!

***
Kad budu svi roktali svojim svinjskim srcima, poslednji koji će još gledati ljudskim očima i osećati ljudskim srcem biće oni kojima ne bejaše strano iskustvo umetnosti.

***
Hteo sam da pokažem kako u vrlo različitim epohama postoji nepokretna konstanta. Sveprisutnost ljubavi i smrti.

***

Opasno je naginjati se nad tuđom prazninom, a u pustoj želji da se u njoj, kao na dnu bunara ogleda svoje vlastito lice; jer i to je taština. Taština nad taštinama.

***

  Lična je biblioteka čovekova jedino ona koja mu je ostala u sećanju- kvintesenca, talog.

***

Parodija je neizbežna i neminovna
ako objektivnost potčinimo subjektivnim hirovima jezika. 


***

Ljubav je strašna stvar. Na iskustvu drugih ne može se učiti. Svaki susret između muškarca i žene započinje kao da je prvi susret na svetu, kado da nije bilo, od Adama i Eve naovamo, milijarde takvih susreta. Vidite, iskustvo ljubavi se ne prenosi i to je veliko zlo. I velika sreća.

***


Dozvoljavate mi da na tom jeziku pišem?
A da na kom bih  drugom  pisao, nego naški, 
valjda na biblijskom, hebrejskom?
Kad to je jezik na kojem mislim i dišem
Na kojem sanjam, kojeg imam u malom prstu.
***

"Господине, да ли бисте знали да ми кажете где се налази Улица дивљих кестенова? 
Не сећетe се?  
Али знам поуздано да је негде овде.
Шта кажете, нема овде нигде улице са дрворедом кестенова? 
А ја знам, господине, да она мора ту да постоји, немогуће је да успомене толико варају."










Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...