Za moju dragu prijateljicu Ljilju. Uskoro se navršava godišnjica tvog preranog odlaska pa u to ime objavljujem ono što ti nikad nisi smela. Nedostaješ drugarice 😥
Govorila si:
- Znaš, ovo je ona prava, moja.
NIČIJA
Postoje žene koje su nečije.
One imaju svoje mesto za stolom,
svoj par obuće u hodniku,
i nekoga ko ih zove „moja”.
One imaju svoje mesto za stolom,
svoj par obuće u hodniku,
i nekoga ko ih zove „moja”.
Postoje žene koje su svačije.
One pripadaju noći,
kafanama, prolaznicima,
i svima koji su spremni da plate
ili da lažu dovoljno glasno.
One pripadaju noći,
kafanama, prolaznicima,
i svima koji su spremni da plate
ili da lažu dovoljno glasno.
A ja?
Ja sam ona treća vrsta.
Ja sam ničija.
Nemam adresu u tuđem srcu,
nemam ključ od nečijeg stana,
niti iko zbog mene gleda u sat.
Ja sam ona treća vrsta.
Ja sam ničija.
Nemam adresu u tuđem srcu,
nemam ključ od nečijeg stana,
niti iko zbog mene gleda u sat.
Moja sloboda je čista,
ali je hladna kao decembarsko jutro.
Letim gde hoću,
ali nemam gde da sletim.
ali je hladna kao decembarsko jutro.
Letim gde hoću,
ali nemam gde da sletim.
Kada me sretneš, poželećeš me.
Pomislićeš da je ta sloboda dar,
da je moja divljina tvoj izazov.
Ali pazi...
Ničija žena se ne osvaja,
ona se samo privremeno deli sa samoćom.
Pomislićeš da je ta sloboda dar,
da je moja divljina tvoj izazov.
Ali pazi...
Ničija žena se ne osvaja,
ona se samo privremeno deli sa samoćom.
I zato, ne pitaj zašto nemam nikoga.
Pa čemu onda osmeh što sam ja ničija,
kad je to, zapravo,
najgore što može da ti se desi?
Pa čemu onda osmeh što sam ja ničija,
kad je to, zapravo,
najgore što može da ti se desi?
