Moj izbor: WIilliam Butler Yeats

KADA BUDEŠ STARA

Kada budeš stara, sijeda i u snima,

Drijemat ćeš kraj ognja, čitajuć polako

Ispustit ćeš knjigu, sanjati o blagom

Pogledu, kojeg očiju ti skriva dubina.

Voljeli su mnogi časke tvog veselja,

I ljubav im bila prava ili kriva,

Tek ti jedan čovjek dušu punu želja

Ljubio, i tugu, što ti lice skriva.

Naginjuć se tužno k žaru svog kamina,

Šapni, kako ljubav nas je ostavila,

I sad hodi iznad planinskih visina.

Gdje je posred zvijezda svoje lice skrila.

***

Smiri se, smiri srce, ti, drhtljivče tela;

Seti se mudrosti što nam je drevnost kaza:

Nek onog što se plaši vode i vatruštine 

I vetra koji duva preko zvezdanih staza, 

 Vetar, voda i vatra preplave pučine 

 Nevidljivim, jer on nema udela

sred usamljene, veličanstvene pučine.

KUDA MOJE KNjIGE IDU 

Sve reči koje prikupim, 

I sve reči koje napišem, 

Moraju svoja neumorna krila da rašire, 

I nikada u svom letu da ne predahnu, 

Dok ne stignu tamo gde je tvoje tužno, tužno srce, 

I pevaju za tebe u noći, 

Još dalje od voda koje teku, Olujom pomračenih il’ zvezdama obasjanih.

 V. B. Jejts London, januar 1892. godine

Edvard Munch