Мој избор: Момчило Настасијевић

JЕДИНОЈ

Пјан тобом,

смешак је врели.

Тамом на зенице

отворим твоју таму,

ја, о једини ја.

Чедну ми пролет,

паклени пламен навестиш,

ти, о једина ти.

Чедни то пресахнути у плоду,

ил’ иза пламена гар

јадовно голотињом у небо,

једно је, о једина:

до у беспуће, знај,

путем је овим грење.

И дубље ли нас нема,

дубље се отвори спасење.

ВЕЧЕРЊА

Клоне у дан, 

горама у руј.

Самотна уздрхта бреза

и твоје тело,

приклони главу рамену мом,

горма у руј. 

Страх, осама ме,

уза ме ти, 

заспала травка,

сен из незнани

самотну ме  о чуј.

Клоне о клоне

све самља она

домаку океана

песма ова лагана.

Бона, кад клоне дан,

приклони главу рамену мом

горама у руј.

***

"Mreži to, i pauku,
zloslutno što je plete,
prisniva se svila.

Duši to,
svetli za let,
tajno izrastaju krila." 

"Tišinom čudno
sve mi zasvetli -
krilata pohodi me ona.
nerođenih zora
zapoju mi petli;
sa dna iskon-mora
potonula, čujem, bruje zvona."

"Raduj se,
svemu si spona,
pokoji u tebi svi žive.
I duša
tuzi što sklona;
i prazninom što
dani zasive, -
u pohode to sprema ti se ona." 

"I kroz golet me, u mahu,
dah zastruji aprila.
U samoći to
ne ostadoh sam:
tajno je kroz potaje moje, znam,
noga njena bila." 

„„Ако што згрешисмо,

ако се није смело то, з

ло добра ради затурити,

мени све у грех нек се пише“.

„Човек је као отпорна војска: прекодан води борбу; с вечера је растројен било поразом било победом; преконоћ се прибира и добија појачања; јутром најављује или се одупире новом снагом: и већином је уништен баш од оног непријатеља на кога никад није ни помислио.“

Nadežda Petrović