Moj izbor: Jovan Dučić

PESMA ŽENI

Ti si moj trenutak i moj san

i sjajna moja reč u šumu

i samo si lepota koliko si tajna

i samo istina koliko si žudnja.

Ostaj nedostižna, nema i daleka

jer je san o sreći više nego sreća.

Budi bespovratna, kao mladost.

Neka tvoja sen i eho budu sve sto seća.

Srce ima povest u suzi što leva,

u velikom bolu ljubav svoju metu.

Istina je samo što duša prosneva.

Poljubac je susret najlepši na svetu.

Od mog prividjenja ti si cela tkana,

tvoj plašt sunčani od mog sna ispreden.

Ti beše misao moja očarana,

simbol svih taština, porazan i leden.

A ti ne postojiš, nit' si postojala.

Rodjena u mojoj tišini i čami,

na Suncu mog srca ti si samo sjala

jer sve što ljubimo - stvorili smo sami.

SRCE


Srešćemo se opet, ko zna gde i kada,
nenadano i naglo javićeš se meni -
možda kad u duši bolno zastudeni,
i u srcu počne prvi sneg da pada.

Na usnama našim poniknuti neće
ni prekor, ni hvala; niti tuga nova
što ne osta više od negdašnjih snova
ni kaplja gorčine, ni trenutak sreće.

Ali starom strašću pogledam li u te
to nove ljubavi javlja se glas smeo!
Jer što srce hoće to je njegov deo -
uvek novi deo od nove minute.

Leon Kojen

Po rastanku - Desanka Maksimović

Volim kišu...

I

"Reci mi sad, kada već prošlo je sve:
časi bolni i dani dragi, lepi;
kad novi bol se starom bolu smeje;
od reči tvojih kad duša ne strepi,-
reci, dal' te je moja
tuga bolela
nekad, kad sam te mnogo,
mnogo volela.

Reci mi sad, kada me ne voliš više;
kad ti se prošloj ruga nova sreća;
i kad se dana koji nekad biše
duša ti samo, kad me vidiš -seća
reci, da l' te je moja
radost bolela
jednom, kad nisam više
tebe volela?

II

Nekad sam bila dobra i mlada
i poverljiva i puna nada,
nekada pre,
ti si mi tada reći mog'о
beskrajno mnogo,o kako mnogo
sa reč ili dve.
Spokojni bili su dani moji,
a ti si srcu prvi koji
beše drag,
pa iza svega što si mi rek'о
katkad surovo, katkad meko
ostao je trag.

Sad srce moje bije tiše:
već manje volim,a znam više
nego pre;
već sad mi reći ne bi mog'о
onako dosta,onako mnogo
sa reč ili dve.

I kad bi danas pršao meni
i hteo reči davno rečeni'
buditi draž,
u srcu mome šaptao bi neko:
da sve što si mi ikada rek'о
bila je laž.

III

O, kad bi znao ti kako je meni
što neću više smeti
ni u proleće, kad trava zeleni,
ni kada cveta leti,
doći ti sutonom,dok tuga raste.

O, kad bi znao ti kako je duši
kad zadnje drveće mre
i zadnje lišće žalosno pevuši,
što neće moći kao pre,
reći ti svoje jesenje plašnje.

O, kad bi znao ti šta srce skriva
kad oko zalud traži.
O, kad bi znao ti kako jednolik biva,
bez boje i bez draži,
svaki dan kada te videla nisam..."

---

Obećao sam sebi - Matija Bećković

"Obećao sam sebi.......

- da budem tako jak da ništa ne može da smeta pribranosti mog uma,
- da govorim srcem, zračim radošću i optimizmom sa svakom osobom koju sretnem,
- da učinim da svi moji prijatelji osjete da ima vrijednosti u njima,
- da gledam u sunčanu stranu svega i da učinim da moj optimizam postane stvaran,
- da mislim samo najbolje, da radim samo za najbolje i da očekujem samo najbolje,
- da podržavam i podstičem uspjeh drugih kao da je moj lični uspjeh,
- da zaboravljam greške iz prošlosti i da prionem na veće podvige u budućnosti,
- da nosim veselo raspoloženje svo vrijeme i da svakoj osobi koju sretnem uputim osmijeh,
- da odvajam mnogo vremena za lično usavršavanje i da nemam vremena da kritikujem druge,
- da budem isuviše širok za brigu, isuviše plemenit za ljutnju, isuviše
snažan za strah i isuviše srećan da bih dopustio prisustvo nesreće. "

                                                                                                    Matija Bećković

Marina Abramović

Par reči kao uvod

Proleće u vazduhu i neki neobjašnjivi optimizam... Pišem novi blog. Ovaj put iz domena književnosti. Ljubav prema knjizi i čitanju nosim još iz detinjstva. Sad kad se setim tog perioda obuzme me seta.. Setim se svog oca koji nam je kupio komplet malih sing ploča, sa poznatim bajkama. Gramofon smo dobili par mesei kasnije, takva su vremena bila.. I danas ih čuvam. A onda se moje srce otvorilo za knjige. Sa ove distance i posle svega pročitanog mogla bih navesti desetak onih koje su ostavile nekog traga. Iz ranog detinjstva i mladosti Hajdi, Blago cara Radovana, Derviš i smrt, Na Drini ćuprija. Poezija je nešto posebno, čarobno. I sama sam, kao tinejdžer, večiti sanjar i romantik, pisala pesme. Sve su mi posebno drage jer su bile odraz mog duševnog stanja toga doba. 

Svi bi mi voleli da budemo večni. I ja, zašto bih krila.. Možda i otuda ova želja da ostavim iza sebe  i malo pisanog traga u vidu citata iz knjiga koje sam volela da čitam. Blog posvećujem mojoj ćerki Katarini sa željom da ona nastavi tamo gde ću ja jednog dana stati.

Pa da počnemo!