Proleće u vazduhu i neki neobjašnjivi optimizam... Pišem novi blog. Ovaj put iz domena književnosti. Ljubav prema knjizi i čitanju nosim još iz detinjstva. Sad kad se setim tog perioda obuzme me seta.. Setim se svog oca koji nam je kupio komplet malih sing ploča, sa poznatim bajkama. Gramofon smo dobili par mesei kasnije, takva su vremena bila.. I danas ih čuvam. A onda se moje srce otvorilo za knjige. Sa ove distance i posle svega pročitanog mogla bih navesti desetak onih koje su ostavile nekog traga. Iz ranog detinjstva i mladosti Hajdi, Blago cara Radovana, Derviš i smrt, Na Drini ćuprija. Poezija je nešto posebno, čarobno. I sama sam, kao tinejdžer, večiti sanjar i romantik, pisala pesme. Sve su mi posebno drage jer su bile odraz mog duševnog stanja toga doba.
Svi bi mi voleli da budemo večni. I ja, zašto bih krila.. Možda i otuda ova želja da ostavim iza sebe i malo pisanog traga u vidu citata iz knjiga koje sam volela da čitam. Blog posvećujem mojoj ćerki Katarini sa željom da ona nastavi tamo gde ću ja jednog dana stati.
Pa da počnemo!
