Moj izbor: Marija Pavlikovska Jasnoževska

KROZ PROZOR JE GLEDALO

Zaboravljeni poljupci

Ko naše poljupce broji,
ko se o njima stara?
Ljudi imaju uvrh glave briga svojih,
bog svetove stvara …
Zaboravljeno od nas dvoje njihovo
rumeno mnoštvo pada na dno naših duša
kao latice nežnih, najlepših ruža …
Tamo leže tesno priljubljeni, zbijeni,
slatkim mirisom opijeni
kojim se i mi opijamo svake noći
i jutra svakog
a koji običnog života jesenje uboštvo
u zemlju ruža, u Đulistan persijski
pretvara.
Ko naše poljupce broji?
Ko se o njima stara?
Bog svetove stvara,
slasti ne beleži u knjigama svojim…

Kroz prozor je gledalo
Kroz prozor je gledalo, pred kućom stajalo,

kući se vraćalo — uvek samo …
Lutalo po prolećnom daždu i vetrovi-ma,
gurano crnim kišobranima —

a išlo je zato što je bledozeleno i zlatno,
što miriše poput velikog kineskog karanfila,

i što pripada svakom.
Išlo je, tražilo, tumaralo, guralo se po vašarima,

trgovima,
sa tornja gledalo, vraćalo se —
Naglo je u gomili svoje usne našlo,
priljubilo se,
i zastalo, zamrlo, palo.

GALEB

Nadamnom čežnja plovi,
tače me krilom labudovim.
Da li još uvek ista?
Ne znam, zaista...

***

SLEPA

Slepa sam. Oslepljena majem.

Ništa ne znam sem da jorgovan miriše.

I usnama samo poznajem

da ti nisi ti više...

***

URAGAN

"Nebo se ljuti,

olujni oblak grmi!

Blago drveću!

Moći će da se išumi."

***

VRT

Kad proleće procveta

u vrtu nastaju prelivi čas tamni, čas jasni.

Svaki čas nešto procveta, precveta.

Juče je cvalo moje srce. Danas jasmin.