"Mali Princ" je najpoznatije delo francuskog pisca i pilota Iako deluje kao da je za decu, namenjeno je odraslima. Lepe misli o životu, prijateljstvu.
LEONU VERTU
Neka mi deca oproste što sam ovu knjigu posvetio jednoj odrasloj osobi. Imam ozbiljan razlog: ta odrasla osoba je moj najbolji prijatelj na svetu. Imam još jedan razlog: ta odrasla osoba može sve razumeti, čak i knjige za decu. Imam i treći razlog: ta odrasla osoba nastanjena je u Francuskoj, gde gladuje i zebe. Treba je utešiti. Ako svi ti razlozi nisu dovoljni, onda ću ovu knjigu posvetiti detetu od koga je postala ova odrasla osoba. Jer svi odrasli su prvo bili deca. (Ali malo njih se toga seća.)
- Šta znači to pripitomiti?
- To je nešto što se davno zaboravilo - reče lisica - to znači stvoriti veze…
- Stvoriti veze?
- Naravno - reče lisica - ti si za mene samo mali dečak sličan stotinama hiljada drugih dečaka. I ti mi nisi potreban. A ni ja tebi nisam potrebna. Ja sam za tebe samo lisica slična stotinama hiljada lisica. Ali, ako me pripitomiš, bićemo potrebni jedno drugom. Ti ćeš za mene biti jedini na svetu. Ja ću za tebe biti jedina na svetu.
"Nisam tada uopste ništa shvatio! Trebalo je da je cenim po delima, a ne po rečima. Omamljivala me mirisom i nadahnjivala me. Nisam smeo da pobegnem! Trebalo je da pogodim njena osećanja koja su se krila iza sitnih lukavosti. Ruže su tako pune protivurečnosti! Ali, bio sam isuviše mlad da bih umeo da je volim."
"Uopšte ne ličite na moju ružu, vi još ništa ne značite - reče im on - niko vas nije pripitomio i vi niste nikoga pripitomile. Vi ste kao što je bila moja lisica. Bila je to obična lisica slična stotinama hiljada drugih. Ali ja sam od nje napravio svog prijatelja i ona je sada jedinstvena na svetu."
Kada čovek završi svoje jutarnje udešavanje, treba pažljivo da uredi i planetu. Treba redovno čupati baobabe čim se pocnu razlikovati od ruža, na koje mnogo liče kada su sasvim mladi.
Ako neko voli jedan cvijet, koji postoji samo u jednom primerku među milionima i
milionima zvezda - to je dovoljno da bude sretan kad pogleda zvezde.
Odrasli vole brojeve… Kada im kažeš da si stekao novog prijatelja, nikada ne pitaju ništa važno. Ne pitaju: “Kako mu zvuči glas, koje igre voli… Umesto toga, pitaju: “Koliko ima godina, koliko je težak, koliko mu otac zarađuje?” I samo iz tih brojeva, misle da su saznali išta o njemu.
Ljudi u vozovima spavaju, ili zevaju. Samo deca pritiskaju nos uz staklo prozora, samo deca znaju u šta gledaju.
Znaš kad si toliko tužan voliš sunčeve zalaske..
Zar si toga dana sa 43 zalaska uistinu bio toliko tužan?
Mali princ ne odgovori.
Čovek je pomalo osamljen u pustinji..
Osamljen je i medju ljudima - dobaci zmija.
Čovek nikad nije zadovoljan, ma gde bio.
Govor je izvor nesporazuma.
Oči su slepe. Treba tražiti srcem.
Bilo da je u pitanju kuća, zvezde ili pustinja, ono što čini njihovu lepotu nevidljivo je.
Govor je izvor svih nesporazuma.
Čovek samo srcem dobro vidi. Suština se očima ne da sagledati.
Mnogo je teže suditi sebi samome nego drugima. Ako uspeš sebi dobro suditi, znači da si pravi mudrac.
Svi odrasli su nekada bili deca… Ali samo nekolicina njih se toga seća
Deca moraju mnogo toga praštati odraslima.
Za sve ljude zvezde ne znače isto. Za jedne, koji putuju, zvezde su vodiči. Za druge, one su samo male svetiljke. Za učenjake, one su problemi. Za mog poslovnog čoveka one su bile zlato.
Uobraženi ljudi uvek čuju samo pohvale.
Bilo da je u pitanju kuća, zvezde ili pustinja, ono što čini njihovu lepotu – nevidljivo je!
***
UMETNOST MALIH KORAKA
UMETNOST MALIH KORAKA
Gospode, ja ne molim ni za čudesa ni za priviđenja, već za snagu svakodnevnu. Nauči me umetnosti malih koraka.
Napravi me pažljivijim i snalažljivim, da bih se u raznolikosti svakodnevnog života zadržavao na otkrićima i iskustvima, koja me uzbuđuju.
Nauči me da pravilno raspolažem vremenom svog života. Podari mi fini dar da razlikujem primarno od sekundarnog.
Ja molim za snagu uzdržanosti i mere, da kroz život ne bih lepršao i skliznuo, već razumno planirao tok dana, da mogu videti vrhove i prostranstva, i da čak ponekad nađem vremena da uživam u umetnosti.
Pomozi mi da shvatim da iluzije nisu od pomoći. Ni sećanje o prošlosti, ni snovi o budućnosti. Pomozi mi da budem ovde i sada, i prihvatim ovaj trenutak kao najvažniji.
Spasi me od naivnog uverenja da sve u mom životu treba da bude glatko. Podari mi jasnu spoznaju da su teškoće, porazi, padovi i neuspesi samo prirodni sastavni deo života, zahvaljujući kojima rastemo i sazrevamo.
Podsjećaj me da srce često buni sa razlogom.
Pošalji mi u pravom trenutku nekoga, ko ima hrabrosti da mi kaže istinu, ali da mi je kaže s' ljubavlju!
Znam da se mnogi problemi rešavaju, ako se i ništa ne uradi, zato me nauči strpljenju.
Ti znaš koliko nam je jaka potreba za prijateljstvom. Daj mi da budem dostojan tog najlepšeg i najnežnijeg dara sudbine. Daj mi bogatu maštu, da bih u potrebnom vremenu, u potrebnom trenutku, na pravom mjestu, u tišini ili govoreći, nekome podario neophodnu toplinu.
Napravi od mene čoveka, koji zna da dopre do onih koji su zaista "na dnu".
Spasi me od straha da ću nešto propustiti u životu.
Ne daj mi to što ja želim, već to što mi je zaista potrebno.
Nauči me umetnosti malih koraka.
