Moj izbor:Charles Baudelaire

LJUBAV PREMA LAŽI

Dragano nehajna, kad te gledam tako

Kroz svirku što stiže do najdaljeg kuta,

Gde se krećeš skladno i nijaš polako

Dok ti dubok pogled u dosadi luta,

Kad posmatram ispod svetiljki što gore

Bolešljive čari tvoga bledog lika,

Gde večernje luče liju rumen zore,

I oči privlačne, ko sa starih slika,

Velim : Lepa je i sveža neobicno!

Uspomena silna, kula carskog grada!

A telo i srce njeno breskvi slično,

Zrelo je da njime vešt ljubavnik vlada!

Šta si? Vaza koja čeka suze vajne,

Ili božanstveni plod jesenji slatki?

Miris što dočara oaze beskrajne,

Kotarica cveća il' uzglavak glatki?

Ja poznajem oči pune tuge jasne,

Gde se draga tajna nikakva ne skriva,

Bez nakita škrinje male i prekrasne,

Još praznije no vi, o Nebesa siva!

Al' što da ne traju prividne ti čari,

Na veselje srcu kome gode laži?

Ravnodušnost tvoja il' glupost, šta mari!

Zdravo, Masko lepa! Ljubim tvoje draži!

***

ALBATROS

Dokoni mornari od zabave love

često albatrose, silne morske ptice,

na putu nemarne, tihe pratilice

ladja što nad ljutim vrtlozima plove.

Na daske od krova spuste ih sputane.

Kraljevi azura, nevešti, zbunjeni,

belim i ogromnim krilima skunjeni

mašu k'o veslima na obe strane.

Maločas prekrasan, a sad smešan, jadan,

krilati se putnik bori s okovima;

s lule jedan mornar duva mu dim gadan

u kljun, drugi mu se ruga skokovima.

Tom knezu oblaka i pesnik je sličan;

on se s burom druži, munjom poji oči,

ali na tlu sputan i zemlji nevičan,

divovska mu krila smetaju da kroči.

• 0
• 
  

Moj izbor: Miloš Crnjanski

Rastali smo se i sišli iz grada.

Kao dve suze, kad naporedo kanu,

sa naboranog lica.

Na vodi su nas čekale lađe.

Tvoja ode prva.

Moja je obilazila ostrva.

Sedeo sam poguren i crn, pust,

kao Mesečeva senka.

***

PUTNIK

Idem slobodno,

niko mi nije odneo,

da ljubim, tužnu noć.

Raširim ruke, ali ne u zore

nego u more i noć.

Osmehom ulazim, stigo ma kud,

u tužne i bolne jave.

Kad volim, meni i gresi svud

nebesa pletu,

oko radosno pognute glave.

Ostavljam bolnim osmehom san,

da prođe i ode i mre.

Ljubav je put beskrajan

na kom je dozvoljeno sve.

Ne žalim ni tebe ni sebe ja,

i smešim se na daljine.

Umor mi samo u očima sja,

i sve što ištem od tebe

to je: časak-dva

tišine, tišine.

Jegerndorf, 1915.

***

Došlo je doba

da nam duša sve lekove zna,

i nikog, nikog ne treba,

ponosna beskrajna.

***

U crnom dugom svilenom plaštu

po svetu bludim.

I svud gde stignem šapatom budim

bolan osmeh, suze i maštu.

***

Lutam, još,vitak, sa šapatom strasnim

i otresam članke, smehom prelivene,

ali, polako, tragom svojim, slutim;

tišina će stići, kad sve ovo svene,

i mene, i mene

Aleksandar Kumrić

Moj izbor: Vladimir Majakovski

Brodovi –

i oni u luke se sliše.

Vozovi – na stanicu teraju i oni.

A mene ka tebi nešto tim više –

jer volim –

vuče i goni.

Puškinov vitez u podrum se skriva,

cicija u svome novcu da uživa.

Tako ti se vraćam

ja, draga, predano

Moje je to srce,

s divljenjem ga gledam.

i gar

sa sebe spira, brije se i mije.

Tako i ja,

tebi vraćajući se,

zar

ne odlazim kući,

zar nije?!

Konačnoj se vraćamo meti.

Smrtne zemaljsko naručje veže

Tako

tek što rastanemo se

ja i ti,

nepokolebljivo ti

težim.
---

Meni ,
cvjetaju,
oprostite — ruže,
ja ih,
zamislite,
mirišem.
I misli
i rime

prolepšale se..

***

Poslušajte:
sve što mi duša ima i nema —
treba samo izmeriti je —
sve ono divno
što me u večnost sprema
i čak moje bes-mrtije, -
što će sigurno vekove znati
i okupiti na kolenima snagu mušku
sve što hoćete
ja ću dati
za jednu reč
toplu,
ljudsku.

Moj izbor: Lord Bajron

Nećemo više tako kasno

Lutat u noćni sat,

Premda će grud još ljubit strasno

I mjesec jednak sjat,

Jer korice mač troši jak,

A duša troši grudi,

Predah i srcu treba čak,

I ljubav odmor žudi.

Noć je za ljubav doba strasno,

Al’ brzo dan stić’ zna,

nećemo više tako kasno

Dok blistav mjesec sja.

***

Da, mi nećemo lutati više

u kasnoj noći ti i ja,

i zalud srce ljubavlju diše

i mjesečina još uvijek sja.

Jer duša kreće već iz grudi

uz mač što hrli sad u boj;

za predahom mi srce žudi,

i ljubav traži kraj već svoj.

I zalud noć sva voljenjem diše

i zalud njoj će uskoro kraj,

nas dvoje neće lutati više

uz mjesečine blistav sjaj.

***

"Porijeklo ljubavi"! Ah,mene 

Zašto to pitaš, kad to dade 

Saznati se iz mnoge zjene: 

Videć' te ljubav živjet stade! 

Želiš znat kad će kraj joj biti: 

Srce mi sluti, strepnja zna, 

Dugo će čeznut, suze liti, 

Al' živjet - sve dok živim ja.!"

  

***

"Što srce ti zaborav preli?

Što duh tvoj da me obmane?

Ako se ikad ja i ti na svetu još sretnemo,

kako ću pozdraviti tebe?"

 ***

"Samac ja sam, sam do Boga

Sad na svijetu: ko je kriv,

Da ne marim ni za koga,

Kad ni za me niko živ?

Naviko na tuđu hranu,

Znam da bi me  za koj’ čas

Da se vratim k svomu stanu

Ugrizao i moj pas."

 - Ne plaši se neznanja, boj se lažnog znanja, jer od njega dolaze sve nesreće na svetu. 

- Nepoverenje je teška oprema, koja je u stanju više otežati nego zaštiti.

Edvard Munch