Ima takvih nesreća u životu, da se samo u čudo možeš nadati!
Dok trepneš, sve te mimoiđe.
Lakše je biti pametan, nego pošten.
Ja sam ućuto kad sam vido ko je sve progovorio!
Bez pišanja uz vetar nema čoveka ni čovečanskog karaktera!
Niko čoveka ne laže ko sam sebe.
Niko to ne može dizmisli, ni u romanu, kako to ume život da
ti zamesi!
Kad te zadesi nesreća, ko da progledaš.Vidiš i ono što niko ne vidi. Osvesti, dođe sebi. Za samo dvaes sekundi očajanja vidiš više
nego za dvaes godina vladanja,
napredovanja i lepoga života! Pusti nesreću, nesreća ne dođe zato da nas upropasti.
Kad oko sebe lupaš pečatom kao buzdovanom, možeš da kupiš prijatelja za kilo dima!
Ništa opasnije nego kad pametan izigrava budalu! Dok ti okolo, on začas prečicom!
- Prvo ću da priznam pogreške,
samokritički!
A i neke veze su tu, valjda se nisu sve isprekidale! Je l tako? Pa da se polako reaktiviram! Male dužnosti, pa onda malo veće! Basamak po basamak, pa jednog dana - opet na
govornicu! S nje se vidi daleko, kao sa lađe!
- Tebe je nesreća džabe zadesila.
Nesretnik se svačemu ponada!
Znaš li ti kako je to kad ne znaš gde od sebe da se sakriješ?
Dok čoveku ne vidiš ranu, ne znaš s kim imaš posla!U rani je čovekov
identitet, znaš li ti to? Nemaš ono zašta si stradao, al se tešiš, bar imaš svoje stradanje! Misliš da ljudi pate onako, bez razloga? Rana se čoveku u zvezdu pretvori, pa mu sija, da vidi kuda ide, osvetljava mu druge ljude, osvetljava mu kuću, astal, ženu,večeru, ceo život! Čovek i jeste čovek prvo na osnovu svoga stradanja.
