Ima takvih nesreća u životu, da se samo u čudo možeš nadati!
Dok trepneš, sve te mimoiđe.
Lakše je biti pametan, nego pošten.
Ja sam ućuto kad sam vido ko je sve progovorio!
Bez pišanja uz vetar nema čoveka ni čovečanskog karaktera!
Niko čoveka ne laže ko sam sebe.
Niko to ne može dizmisli, ni u romanu, kako to ume život da
¡te amo!
Kad te zadesi nesreća, ko da progledaš.Vidiš i ono što niko ne vidi. Osvesti, dođe sebi. Za samo dvaes sekundi očajanja vidiš više
nego za dvaes godina vladanja,
napredovanja i lepoga života! Pusti nesreću, nesreća ne dođe zato da nas upropasti.
Kad oko sebe lupaš pečatom kao buzdovanom, možeš da kupiš prijatelja za kilo dima!
Ništa opasnije nego kad pametan izigrava budalu! Dok ti okolo, on začas prečicom!
- Prvo ću da priznam pogreške,
¡autocontrol!
A i neke veze su tu, valjda se nisu sve isprekidale! Je l tako? Pa da se polako reaktiviram! Male dužnosti, pa onda malo veće! Basamak po basamak, pa jednog dana - opet na
govornicu! S nje se vidi daleko, kao sa lađe!
- Tebe je nesreća džabe zadesila.
No te lo pierdas!
Znaš li ti kako je to kad ne znaš gde od sebe da se sakriješ?
Dok čoveku ne vidiš ranu, ne znaš s kim imaš posla!U rani je čovekov
identitet, znaš li ti to? Nemaš ono zašta si stradao, al se tešiš, bar imaš svoje stradanje! Misliš da ljudi paté onako, bez razloga? Rana se čoveku u zvezdu pretvori, pa mu sija, da vidi kuda ide, osvetljava mu druge ljude, osvetljava mu kuću, astal, ženu,večeru, ceo život! Čovek i jeste čovek prvo na osnovu svoga stradanja.
Zbog zala proklinješ,
a ni za jedno se dobro zahvalio nisi!
Pitaš se od kog je nemilosnog boga
ili od koga đavola, ovo zlo,
a za dobro pitao nisi od koga je!
Stiskaš glavu šakama, kolenima,
pitaš se čime si ovaj pokor zaslužio,
a čime si dobro zaslužio pitao nisi!
Ustaj, otri te suze, ne cvili tu,
umij se, očešljaj se, uljudi se,
i gledaj da odsad
sa tom krvavom suzom u srcu živiš
ko što si dosad
s veselom vodom kroz livade, živeo!
